У препуној Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду 19. маја, у организацији ИИУ „Светигора" широј читалачкој публици, представљени су руско и енглеско издање вишетомног „Поменика новог косовског страдања" Његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског  др Амфилохија (Радовића). Ово представљање је, уз учешће угледних говорника, пропраћено и видео снимцима и спотовима о Првом свјетском рату и албанској голготи српских војника, у издању РТС-а, као и појањем драмске умјетнице Иване Жигон и хора „Косовски божури", што је цијелом догађају дало и посебну умјетничку боју и креативну особеност.

На почетку свога обраћања, Његова светост патријарх српски Иринеј је поздравио све српске пријатеље, благословио свој народ, а посебно Србе који су, упркос великих одрицања и личног страдања остали на својој завјетној земљи, уз надање да ће и они који су били приморани да напусте Косово и Метохију, једнога дана, моћи да се врате својим коријенима, својој култури, својим огњиштима. „Митрополит Амфилохије је био сведок страдања и ужасне смрти на Косову, па је благодарећи њему та страшна историја записана и остаће као вечно сведочанство онога што се, са нашим народом, десило од 1999. до 2000. године овога, новог века. Та књига нас подсећа и на оне тешке дане бомбардовања, када су удружене европске државе, заједно са Америком 79 дана сејале бомбе и смрт по Србији. Од тих касетних бомби и бомби обогаћених уранијумом Срби и данас страдају, оболевајући од карцинома и других болести. То не смемо да заборавимо, али не смемо никога ни да мрзимо", између осталог је рекао патријарх Иринеј. Патријарх је нагласио и да се Албанци данас труде да избришу све трагове српског постојања на Косову и Метохији, порушена су наша гробља, поломљени споменици, срушене богомоље, спаљене куће и да је „Поменик новог косовског страдања"  митрополита Амфилохија  слика нашег страдања и књига која свједочи о злочину и непочинству пред очима савременог „демократског" свијета.

Гост из Канаде, посљедњи амбасадор ове земље у бившој Југославији и велики пријатељ српског народа, Џејмс Бисет, на почетку свог излагања, изјавио је да му је била велика част  да напише предговор енглеском издању књиге која је „свједочанство о снази и храбрости српског народа и издаји НАТО снага на Косову"  и да је „искрено поносан и срећан" што учествује на њеном представљању. Ова књига, по његовом мишљењу, има огроман значај јер свједочи о срамном понашању оних који су морали да заштите Србе, а они су, у ствари, помагали у њиховом затирању и убијању. „Био сам свједок тог издајства, када је Србија, која је била жртва, проглашена кривцем. Прво Њемачка, а потом и САД су прекршиле 1. члан Статута НАТО-а, у коме се изричито каже да је НАТО одбрамбена снага. У вријеме нестанка СССР-а и пада Берлинског зида, НАТО није више имао разлог да постоји. САД су тада илегално преиначиле његов Статут, тумачећи да Хладни рат никада није престао. Србија је искоришћена као изговор за постојање таквог НАТО- а, у ствари САД су пакт искористиле за вођење своје спољне политике. На прослави педесетогодишњице овог пакта (у години бомбардовања Србије и Црне Горе), Клинтон је формулисао нову улогу НАТО снага, оне могу да ратују свуда гдје се укаже потреба за ратом. Србија је била жртвено јагње. Тог марта 1999. год  САД су прекршиле обећање које су дале Горбачову, да се, ако се разбије СССР, неће ширити на  Исток, а управо тада су у НАТО примљене Чешка, Пољска и Мађарска. Циљ, који ни до данас нијесу остварили, била им је Украјина. Основне особености овога савеза су лицемјерје, хипокризија, двојни аршини."  Бизет је испричао и да је, због пријатељства са Србима и због свједочења истине о бомбардовању и косовској несрећи, данас у својој амбасади у Београду означен као непожељна особа.

Јелена Јурјевна Гускова, доктор историјских наука и редовни члан Руске академије наука, говорила је о томе да велики број Руса саучествује и саосјећа у страдању Срба, уз њихову жељу и спремност „да узму оружје и одбране млађег брата", наводећи податке из анкете која је у Русији спроведена током НАТО бомбардовања нашег народа. Наиме, по тој анкети, која је спроведена у 21-ом региону Русије, 82% становника је пратило догађаје у Србији, 91% је било на страни Срба, а од тих 91%, 42% је било спремно да дође да се бори за Србију. За митрополитову књигу „Поменик новог косовског страдања" она је рекла да је „свједочанство о голготи српског народа у цивилној Европи на крају 20. и почетком 21. вијека"  и да је то дјело из пера изузетног човјека, чија је судбина „подвиг Богу и људима у најтежим временима за Цркву и државу" и који, бивајући у центру збивања, залажући се за блискост са Русијом, никада није изгубио вјеру у вишу правду. Будући да је рођен на Божић, добивши име Христо - Ристо, митрополит Амфилохије, као да је предодређен да војује против савремених прогонитеља Цркве. Исказујући велико задовољство руским преводом књиге, која је и хроника појединачних судбина и слика страдања цијелог једног народа, са чијих страница „вапе крици жртава, „јецају иконе", ређају се слике „убистава" и „покоља", Јелена Гускова позива на јединство руског и српског народа у борби против зла, а за остварење Божије правде међу људима.

Александар Васиљевич Конузин, руски дипломата и бивши амбасадор Руске Федерације у Републици Србији, дочекан бурним аплаузом, на почетку свог обраћања је исказао задовољство што је поново у Србији „што види многа драга и позната лица", али и своју жалост због поплава и велике природне катастрофе која је задесила Србију и изазвала људске жртве. Постављајући и уочавајући обрасце и релације у историјским токовима и савременим међународним односима и стању свијета, Конузин је нагласио да су у грчким трагедијама описани сви  људски односи и сукоби, а да је све што је касније написано само понављање тих односа и сукоба уз прилагођавање савремном животу. По том обрасцу ће и сви будући политички и друштвени конфликти међу народима и унутар држава бити само понављање онога што се десило и даље се дешава на Косову, на коме су видљиви сви проблеми данашњег свијета. Најтеже кршење међународног права десило се на Косову због тога што је за западне земље „Косово посебан случај". Повлачећи паралеле, на примјеру Косова, Конузин је објаснио и однос западних сила и Русије према Грузији, Абхазији, Осетији, Украјини, Криму. На крају се захвалио Србији што није учествовала у најновијој антируској кампањи европских држава, исказујући и негодовање и чуђење због црногорског увођења санкција његовој отаџбини.

Послије пуштања аудио снимка са говором Владике Николаја у Лондону, на Видовдан 1916. године, у коме се каже да је наш највеличанственији храм Ћеле кула у Нишу, храм сазидан од лобања и костију српског народа, митрополит Амфилохије је своје излагање наставио у том тону. Он је рекао да његове књиге о Косову садрже „опис нових глава уграђених у Ћеле кулу", а од страдалника је поменуо дјевојчицу Милицу Ракић, монахе Харитона и Стефана, као и Марицу Мирић коју су четири учековца силовала, па је, као јагње заклали и која је сахрањена иза Пећке патријаршије. У књигама се, рекао је митрополит „говори и о другим главама које су удјенуте у тај храм који је изданак из Христовог гроба, као што је и Косово гробница израсла из Христовог гроба. Наш Његош, ловћенски тајновидац каже да ми Срби немамо дом, да нам је  изгорио на Косову, а каже  и „Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу." Митрополит Амфилохије се посебно захвалио Џејмсу Бисету „вјечном амбасадору Канаде у Србији", на његовом истинитом свједочењу о збивањима на Косову и Србији, наводећи примјер и њемачког политичара Шредера који је недавно изјавио да га је стид што је његова земља три пута, у новијој историји, бомбардовала Србију. На крају је рекао да будућност свијета почива на невиним жртвама, а да је дужност свих нас да праштамо крвницима, али и да не заборављамо те жртве.

Весна Тодоровић