Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене-Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и акетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији ишчитавамо Катихезу Четврту, у којој Свети кирило говори новопросвећеним о десет догмата, о Богу, о Христу, о рођењу од пресвете Дјеве, о Крсту, о Погребењу, о Васкрсењу, о Вазнесењу, о будућем суду, о Духу Светом, да би у другом дијелу ове катихезе говорио о људском стању:о души, о тијелу, о храни, о одијевању, о Васкрсењу душе и тијела, о купељи крштења, и на самом крају о Божанским Писмима.