Ластва Грбаљска

Господ је по љубави и милости својој начинио тако да сваки комад ове земље на којој живимо има „своје" парче неба. Некада је то небо веће, некада мање, за нас. Некада је тмурно, некада свијетло, некада осунчано а некада замрачено. Понекад га видимо онакво какво јесте а понекад и онако како нам душа жели. Тако нам је по љубави својој дао и Свете претке наше. Дао нам је Свету лозу Немањића са родоначелником њеним Светим Симеоном, који осјетивши укус непролазне љепоте и спознајући најдубљи смисао овоземаљског живота, неуморним неимарством и трудбеништвом, за своје потомке, као најдивнији и најбољи родитељ „спушташе комаде неба на земљу". Знао је да ће ти комади неба на земљи бити најтврђе лествице којима ће се његови наследници винути у само Царство небеско. Такво једно прелијепо „Парче неба на земљи", коме ни најтмурнији облаци немогу помутити сјај, потомак Св. Симеона, цар Душан, спустио је у Подластву...

О храмовима у Ластви Грбаљској говори нам парох ластвански, јереј Бранко Богојевић.