Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије служиo је у недељу 6. јуна Свету Архијерејску Литургију у цркви Трећег обретење главе Светог Јована Крститеља у Долама у Пиви. Извршен је и помен свим невино страдалим житељима Пиве у Другом свјетском рату, међу којима за само један дан - 7. јуна 1943. године у овом живописном пивском селу убијено 520 душа. .

У организацији Голијског сабора културе из Никшића у петак 4. јуна у Црквено - народном дому Светог Василија Острошког одржана је академија под називом „Светородна лоза Немањића“ у којој су учествовали: академици САНУ Љубомир Максимовић и Милош Благојевић, проф. др Смиља Марјановић Душанић и проф. др Јелица Стојановић. Рад овог научног скупа благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије. Прилог: Сенка Чоловић.

Једна стара институција, Матица српска у Дубровнику, обновљена je у Београду, на стогодишњицу њеног оснивања 1. август 2009. године. За само десет мјесеци од обновљања показала је конкретне резултате свога рада. За кратко вријеме објављено је петнаест дјела, од тога једанаест репринт издања књига које су прије сто година штампане ћирилицом у Дубровнику у Дубровачкој српској штампарији. Аутори и приређивачи ових књига углавном су били Дубровчани. О раду Матице српске у Дубровнику и српској књижевности у овом граду 3. јуна увече у универзалној сали Дома војске Србије у Београду говорили су: доцент др Ирена Арсић, др Момчило Суботић, књижевник и публициста Слободан Јарчевић, Милорад Буха, народни посланик и проф. др Петар Милосављевић.

Изузетно занимљива саопштења и још занимљивије дискусије чуле су се на секцији „Пастирско богословље (Литургика) хришћанска умјетност, други дио“ одржаној поподне 29. маја у оквиру Другог годишњег симпосиона „Српска теологија данас“. Овај симпосин одвијао се 28. и 29. маја на Богословском факултету у Београду. Секцијом „Пастирско богословље“ преседавали су протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић, професор Богословског факултета у Београду и Милан Радовановић, професор Универзитета умјетности у Београду.

Јутрос је у Цетињском манастиру служена Света литургија у којој је началствовао игуман светогорског манастира Симонопетра, архимандрит Јелисеј, уз саслужење ректора Цетињске богословије, протојереја Гојка Перовића и игумана Цетињског манастира, протосинђела Методија. Пјевницом се поред устаљених гласова цетињских богослова чуло и појање грчких монаха. Након Свете Службе Божије служен је молебан за крај школске године. После молитвеног сабрања отац Јелисеј упутио је поздравну поруку ректору и ђацима богословије.

Супруга академика Николе Милошевића Сенка и син Душан поклонили су Богословском факултету у Београду библиотеку, преписку и осталу заоставштину овога великог мислиоца, универзитетског професора и политичара. На овом факултету биће формиран Легат Николе Милошевића. Тим поводом у Амфитеатру Богословског факултета у четвртак увече, 27. маја представљена је књига „Буктиња“ са поднасловом Есеји о античким и руским темама и о Ничеу. О књизи „Буктиња“ говорио је приређивач проф. др Мило Ломпар, док је о легату и херменаутици Николе Милошевића говорио добар познавалац његовог дјела студент Марко Делић. Разговор је водио др Богдан Лубардић.

У оквиру циклуса „Руска философска мисао и проблеми савременога свијета“ у Руском дому у Београду представљена је 25. маја књига „Јустин Ћелијски и Русија, путеви и рецепције руске философије и теологије“ др Богдана Лубардића, доцента на Богословском факултету у Београду. О књизи су говорили проф. др Радомир Ђорђевић, теолог и уредник часописа „Отачник“ Благоје Пантелић и аутор др Богдан Лубардић. Ова књига Богдана Лубартића, како је истицано на трибини, први је озбиљнији критички приступ философском дјелу Светог Јустина Поповића. Прије тога било је више преткритичких и претенциозних читања. За аутора књиге „Јустин Ћелијски и Русија“ Богдана Лубардића речено је да је он следбеник оца Јустина и један од његових наследника.

Седмо Духовско вече одржано 24. маја на Духовски понедељак и Дан Светих Ћирила и Методија на платоу пред Црквом Свете Петке на Калемегдану било је у знаку двојице словенских просветитеља. Њима је била примјерена и бесједа коју је одржао др Александар Јовановић, декан Учитељског факултета. Наступао је Хор Цркве Светога Димитрија из Новог Београда са диригентом Дарком Јовановићем који је отпјевао више пјесама. Пјевао је, у пратњи трија „Флаута долче“, појац Љуба Манасијевић, а Драган Младеновић, оснивач ансамбла „Ренесанс“ пјевао је старе српске пјесме. Посебно је лијепо примљена изворна група „Мачванско посело“. Глумац Тома Курузовић говорио је стихове. Програм је водила Љиљана Хабјановић – Ђуровић.

На празник Силаска Светог Духа на Апостоле Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије је служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовина код Бијелог Поља, који је данас прославио своју славу. Владици су саслуживали: протојереј - ставрофор Мираш Богавац, јеромонах Јоаникије Зиндовић, јеромонах Дамаскин Ракић и ђакон Остоја Кнежевић. Послије свете службе приређена је трпеза љубави, а домаћин славе је био г. Зоран Локтионов. У поподневним часовима владика Јоаникије је са свештенством извршио освећење камена темељца за храм Светог Пророка Илије на планини Бјеласици.

Пето духовско вече, насловљено „Ој, Косово, муњом узорано“ одржано је у суботу вече 22. маја на платоу испред Цркве Свете Петке на београдском Калемегдану. Међу старим калемегданским зидовима одјекивали су стихови пјесника и појање хорова. Наступали су „Мелоди“ и Дивна Љубојевић, Црквени хор „Хаџи Рувим“ из Ваљева којим је дириговала Милица Степановић и народни пјевач Светлана Стевић. Пјесници: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Ненад Грујичић, Зорица Арсић - Мандарић, Симо Поткоњак, Ранко Ђиновић и Љубица Милетић говорили су своје стихове. Сви су они пјевали о Косову. Програм је водила Љиљана Хабјановић – Ђуровић.