Траг душе - 2. октобар 2017. године.

Емисија посвећена ромској популацији у Црној Гори.

Аутор: Иван Тоскић.

На дан када је у Митрополији Црногорско-приморској молитвено и свечано прослављена 220-а годишњица преноса три свехришћанске светиње – деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске са Малте у Петроград, чиме је започело њихово новије дугачко историјско путешествије од 220 година, које се коначно завршило на Цетињу, из Петрограда се јавио уредник нашег катихетског програма теолог Александар Вујовић професор Цетињске Богословије који нам је пренио своје утиске из Свете Русије и говорио о ове три свехришћанске Светиње и њиховом историјату.

Професор Александар Вујовић је истакао да ове светиње свједоче јединство Цркве Христове кроз вјекове, а поготову у овом нашем времену када нам је саборност и јединство у Христу итекако потребно.

У разговору смо се дотакли и свештеног хода кроз историју ових светиња од Јерусалима до Цетиња.

Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 1. октобра 2017. године, уз саслужење свештенства, Свету Архијерејску Литургију у цркву на Ћипуру на Цетињу. Преосвећени Владика Будимљанско-никшићки се окупљеним вјерницима обратио ријечима литургијске проповиједи након читања зачала из Светох Јеванђеља.

Овим Светим Богослужењем као и Светим лутургијама које је у Цетињском манастиру и у Влашкој цркви служило свештенство Митрополије Црногорско-приморске, Митрополија је прославила 220-годишњицу преноса три свехришћанске Светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу.

Новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира свечано је пренијета у цркву на Ћипуру, гдје је читан Акатист посвећен Богородици Филеримској.

Емисија је обојена древном руском музиком из богатог руског фолклорног наслеђа. Чућете ансамбл Сирин и нешто о њему, као и пјевање чувене Олге Теодосјевне Сергејеве, која је за Тарковског била фолклорни симбол Русије, и на самом крају Пелагију, која је учила старе пјесме и начин пјевања од Олге Теодосјевне.