МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: ХРИШЋАНЕ ЈЕ БОГ ИЗАБРАО МЕЂУ СВИМА НАРОДИМА И ПОДАРИО НАМ НЕПРОЛАЗНИ ДАР ВЈЕЧНОГ ЖИВОТА

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у недјељу 17. септембра 2017. године, на петнаесту недјељу по Духовима, Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру. У току Светог Богослужења Свету тајну Крштења примилe су слушкиње Божије Марија и Ксенија.

"У рађању и препорађању творевине види се да човјек није створен за смрт него за бесмртност и непролазност. Тим путем су ишли Свети Божји људи научени од Светих апостола. Тим путем ишли су милиони људи до наших времена, просвећени крштењем, свјетлошћу која нам открива куд и како да ходимо и којим путем да ходимо. Ми православни Хришћани нисмо довољно свјесни шта нам је Бог подарио. Он нас је изабрао од свих  народа, свих заједница и подарио нам тај велики непролазни дар вјечног и непролазног живота" -казао је, између осталог Митрополит Амфилохије у бесједи којом се, након читања зачала из Светог Јеванђеља, обратио великом броју вјерника сабраних поред Честице Часног Крста Христовог, Десне руке Претече и Крститеља Господњег Јована и моштију Цетињског Чудотворца Петра у Цетињском манастиру.

На дан Преноса мошти Светог Александра Невског, 12. септембра, у Петербургу је био наш колега Александар Вујовић, који је за Православну Русију говорио о житију Светога кнеза Александра, о Александро-невској лаври, о самом граду Петербургу, о литији која је на дан празника окупила око 100 хиљада вјерника.

Митрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као "Невесињска пушка". Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког.