Појаве које настају као последица поремећених моралних вриједности, традиционално хришћанске заједнице не могу да прихвате као образац друштвено прихватљивог понашања.

Корак наметања природно изазива корак неприхватања, а питање које слиједи томе је, шта је ту правда а шта кривда.

Како да један православни хришћанин приступа и разговара са онима који имају проблеме са полном оријентацијом; како да у том смислу родитељ-хришћанин да својој дјеци одговоре на питања која се тичу ове теме; и, да ли у образовном систему код нас (чији је покретач истине ради сама Црква) има мјеста за Вјеронауку?

Одговоре на ова питања потражили смо од главног и одговорног уредника Радија Светигоре, протојереја Николе Пејовића.

У манастиру Преображења Господњег у Бозеу у сјеверној Италији недавно је одржан 25. научни скуп, који је био посвећен теми гостопримства у Источној и Западној хришћанској традицији.

Ова монашка заједница позната је у хришћанском свијету као духовни центар који окупља и његује различите традиције којима је заједнички темељ први миленијум Хришћанства.

По благослову Високопреосвећеног Митрополита представник Митрополије црногорско-приморске на овом скупу био је др историјских наука монах Павле Кондић, са којим смо и разговарали на ову тему.

Света Дjева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се изње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, - али какву ћерку и каквог унука!