У Храму Светог Саве у Београду, 29. маја 2017. године, промовисана је књига "Преко прага" Владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

О судбинама малих људи у херцеговачком поднебљу с краја прошлог вијека, осим Владике Григорија говорили су Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, професор Љубомир Симовић, и магистар књижевности Данијела Јелић.

На Духовски понедељак 5. јуна 2017. године упокојио се у Господу Никола Вукић, поморац, некадашњи економ и набављач у Богословији Светог Петра Цетињског и члан ЕУО Митрополије црногорско-приморске и предсједник Црквене општине Цетиње.

Мали помен покојнику извршили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачко г. Атанасије.

Никола је сахрањен је на Новом гробљу на Цетињу у уторак 6. јуна 2017. године. Опијело су служили свештеници и свештеномонаси архијерејског протопрезвитеријата цетињског. Над одром покојног Николе бесједио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић а у име породице обратио се најстарији син Божидар.

Благосиљањем славског колача , дружењем на братској трпези и богатим културно – забавним програмом Духовни Центар Црквене Општине Подгоричке прославио је своју крсну славу – Силазак Светог Духа на Апостоле. Као што је пракса претходних година, и ове године слава је прослављена на Духовски Уторак. Славски колач и кољиво освештао је протојереј – ставрофор Милун Фемић, доскорашњи намјесник Подгорички, који је у свом скромном слову истакао важност Духовног Центра и помолио се да Господ укријепи оне који се у њему труде као и све оне који га посјећују.

Протојереј Бранко Вујачић, управник Духовног Центра, је заблагодарио проти Милуну на молитвеном учешћу и подсјетио да је прота Милун, као намјесник, био један од оних који су највише подржали отварање Духовног Центра.

Јован Крститељ би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња беше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована не могаше трпети да глава Божјега човека остане на месту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској. Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: "То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих".