Синоћ је, у организацији Центра за културу општине Колашин, одржана свечана академија посвећена празнику Светога оца нашег Саве. Светосавску академију у Колашину благословио је високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије. Опширније у прилогу Славка Живковића.

Завршна Светосавска академија у Митрополији Црногорско - приморској, ове године одржана је у Колашину. Свечани скуп у препуној сали Дома културе поздравио је и благословио Његово Високопреосвестенство Архиепископ Цетињски, Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије. Светосавску бесједу изговорио је пјесник Благоје Баковић. Опширније у прилогу Славка Живковића.

У четвртак 27. јануара, на Савиндан, у Дому културе у Колашину одржана је Светосавска академија коју је отворио и благословио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије. Свечану бесједу изговрио је пјесник Ранко Јововић, а представљена је и монографија „Повратак Светог Саве у Колашин“ (Светосавске академије у Колашину од 2001 до 2010). О књизи је говорио њен уредник Славко Живковић.

У недјељу, 29. јануара у Колашину је одржана Светосавска академија на којој је бесједио пјесник Бећир Вуковић, а коју је благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије. „Ми обично својатамо светога Саву, па кажемо да је он наш српски светитељ; и то јесте тачно, међутим, чинимо неправду, управо из разлога што га ограничавамо на један народ и на једно вријеме“, рекао је Митрополит Амфилохије поздрављајући и благосиљајући учеснике и госте дванаесте Светосавске академије у Колашину.

Оно што је суштинско у личности и дјелу Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог је дубински дух заједништва, рекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије у колашинском Дому културе у поздравном слову сабранима на Светосавској академији. Светосавску бесједу одржао је др Милован Бојић, ктитор цркве Светог ахиђакона Стефана у Липову. У умјетничком дијелу академије наступили су црквени хорови “Свети Сава” и “Свети Марко” из Подгорице, КУД “Мијат Машковић” из Колашина, дјеца с вјеронауке при колашинској цркви Светог Димитрија и народни гуслар Жељко Бугарин. Покровитељ овогодишње Светосавске академије била СО Колашин.

У препуној сали колашинског Дома културе синоћ, 25. јануара одржана је светосавска академија, четнаеста по реду од када је ова традиционална културна манифестација 2000. године обновљена у овоме граду.Ове године она је била посвећена и 900-тој годишњици рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Митрополита Амфилохија, свештенство и вјерни народ је у име колашинске локалне управе поздравио Видак Ђукић који је рекао да је Свети Сава најснажнија историјска личност нашег народа кроз стољећа.„Јединствен примјер у православљу је да су се посветили отац и син – Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава. Велико дјело једног човјека постало је дјело једног народа“, рекао је Ђукић.

У Колашину је синоћ одржана Светосавска академија у препуној сали мјесног Центра за културу.

Поздравно слово је изговорио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, који је изразио наду да ће се светосавске свечаности вратити у школе, као што је то било до 1947. године.

Он је рекао да је тужан што га Колашин дочекује латиничним натписима, што се у њему губи ћирилично писмо.

28. јануара 2016. године у Колашину је одржана свечана Светосавска академија. Поздравну ријеч изговорио је Његово Преосвешетнство Епископ Г.Јован (Пурић) док је светосавску бесједу одржао књижевник Ранко Јововић.

У умјетничком дијелу програма учествовали су глумац Гојко Бурзановић, дјечји хор Светог Димитрија, КУД Мијат Машковић из Колашина и Ктарина Пулетић и Драган Шћепановић.

У Центру за културу у Колашину синоћ је одржана Светосавска академија, седамнаеста по реду откада је ова традиција обновљена у овом граду. Манифестацију је отворио предсједник колашинског парламента Александар Саша Дожић, а њене учеснике и многобројни вјерни народ благословио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско - приморски господин Амфилохије. Владика је рекао да је много значајно што је академију отворио потомак великог српског Патријарха Гаврила Дожића. Он је казао да овога пута жели да посебно нагласи питање прогона ћирилице.