Међународни дан сјећања на жртве холокауста обељежава се у цијелом свијету на дан 27. јануара. Српска православна црква његује сјећање на све невине страдалнике, помињући их молитвено, али и организацијом и учешћем у бројним међународним догађајима, какав је управо одржан у Новом Саду. За Радио Светигору о српском сјећању на милионе жртава холокауста говори јеромонах Јован Ћулибрк.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са Свете Архијерејске Литургије коју је у недјељу, 25. јануара, са свештенством служио у Влашкој цркви на Цетињу.

Светом Литургијом и традиционалним црквено - народним сабором братстава Косовчић, који је у суботу 24. јануара одржан у селу Дужи, код Шавника почеле су духовне академије у славу Светог Саве, које ће се наредних дана одржавати у Епархији будимљанско - никшићкој и широм Црне Горе. Прилог: Сенка Чоловић.

У снажној експлозији, која је на треће јутро послије Светог Јована, 23. јануара 2009., око 7 часова и тридесет минута, разрушила парохијску кућу, недавно обновљену и претворену у резиденцију Епископа Славонског г. Саве Јурића у Пакрацу у Улици краља Томислава, тешко је повријеђен Архимандрит Манастира Светог Јована Крститеља у Мученичком Јасеновцу Амфилохије Живковић (рођен 1971.), који се у њој налазио. Архимандрит Јасеновачки је задобио тешке опекотине другог и трећег степена на 50% тијела, као и напукнуће грудног коша и ребара и у животној је опасности. Архимандрит се у двору налазио сам док је Епископ Сава претходне ноћи заноћио у Јасеновачком Манастиру, из кога је одмах стигао на место догађаја, изјавивши за ХРТ да би више волио да је он настрадао умјесто Архимандрита Амфилохија.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са Свете Архијерејске Литургије коју је у суботу 24. јануара служио у манастиру Дуљево. У току Свете службе Владика је у Свету тајну брака увео младенце Владислава и Јелену.

У крипти Храма Светог Саве у Паризу у току је изложба радова троје српских умjетника. Не само Срби који живе у главном граду Француске, него и бројни странци посматрајући њихова дjела упознају и православну духовност. Познати сликар, фреско и иконописац Зоран Гребенаровић за Радио Светигору говори о значају и будућим одредиштима велике изложбе, али и о свом раду у Подгорици.

Њеово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије служио је у петак 23. јануара свету архијерејску литургију и опјело блаженопочившем презвитеру Момчилу Говедарици у малом Храму Светога Саве на Врачару у Београду. Презвитер Момчило Говедарица рођен је 1937. године у Братачу код Невесиња у Херцеговини у свештеничкој породици која је током три вијека са кољена на кољено давала свештенике. Презвитер Момчило Говедарица био је у Богословији у Раковици школски друг Архиепископа Амфилохија. Дуго година служио је у Бијелом Пољу код Мостара, а последње двије деценије свога пастирског рада провео је у Београду као свештенослужитељ Храма Светога Саве. Биће сахрањен у Братачу на гробљу у којем почивају његови бројни преци свештеници.

У храму Успења Пресвете Богородице на Биочу код Подгорице служена је заупокојена Литургија страдалима у жељезничкој несрећи прије три године, након чега је служен парастос за покој њихових душа. Свету Службу Божију је служио Архијерејски намјесник подгоричко - даниловградски протојереј ставрофор Милутин Фемић уз саслужење више свештеника. Овим поводом за наш радио говори парох кучко - братоножићки и љеворечко протојереј Бранко Тапушковић.

У организацији Јеврејске општине Нови Сад одржан је од 20. до 22. јануара Међународни семинар о холокаусту, намијењен просвјетним радницима из цијеле Србије, првом такве врсте на Балкану коме је присуствовало више од 200 полазника. За наш радио говори сарадник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве Душан Павловић.

О Савиндану 2009. године навршава се 10 година од покретања „националног гласила студената србистике непостојеће катедре за србистику Филолошког факултета Универзитета у Београду“, како је тада гласио поднаслов часописа под именом „Двери”. Касније је ово студентско гласило прерасло у академски часопис за националну културу и друштвена питања „Двери српске”. За 10 година рада изашло је укупно 40 бројева, а из круга покретача и сарадника овог часописа израсло је удружење грађана под називом Српски сабор Двери, које у овом тренутку представља једну од најактивних нестраначких националних организација у Срба. Српски сабор Двери је препознатљив по издавачкој делатности, великом броју трибина (Машинац), промоција, интернет презентацији, Саборима српске омладине, покретању телевизијске продукције која се емитује на 20 локалних и регионалних телевизија у Србији, као и дигиталном издаваштву, те пројектима Покрет за Живот, као промоције светиње људског живота и борбе против бијеле куге и Српске мреже, као обједињавајуће коалиције српских православних удружења из Отаџбине и Расијања. Са Бошком Обрадовићем, једним од покретача, данас главним уредником часописа „Двери српске” разговарала Весна Кривчевић.