Актуелности

Жељица мати Рафаиле

24:58 минута (4.29 МБ)

"Ако немаш у себи Духа Светога, мртав си. Боље ти је бити без главе, него без вјере". "Господ је с нама увијек. Ја сам најсрећнија на свијету како сам се оперисала. Ова колица донијела су ми радост, срећу, живот, љубав", говори м. Рафаила, која има 76 година а замонашена је прошле године. Била је четрдесет година куварица у основној школи, када је питамо о дјеци прво нам говори о дјеци из школе па онда о својој сопственој. У Јерусалиму је купила 1500 крстића и поклонила их свој дјеци у школи. Чућемо и која је то жељица м. Рафаиле.

Бесједа Архиепископа Г. Амфилохија у храму Светог Николе на београдском Новом гробљу, 22. мај 2009

Tagged:
10:51 минута (1.87 МБ)

На дан преноса моштију Светога оца Николаја Мирликијског у петак 22. маја Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Николе на београдском Новом гробљу. Саслуживали су Њихова Преосвештенства Епископ осјечкопољски и барањски Г. Лукијан и Епископ полошко – кумановски Г. Јоаким из Охридске архиепископије. Саслуживала су и четири свештеника и пет ђакона. Овај храм је славио своју крсну славу.

Слава Манастира Врањина, пренос моштију Св. Николе, свечано је прослављена у тој древној немањићској светињи

3:30 минута (617.98 КБ)

Јеромонах Петар (Драгојловић) настојатељ манастира Врањина на Скадарском језеру говори о прослави празника Преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског, славе манастира Врањина, средњевјековног драгуља Зетске Свете Горе и хришћанске духовности.

Конкурс за упис у I разред Цетињске Богословије школске 2009/10

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије СПЦ

Митрополија Црногорско-приморска објављује

К О Н К У Р С

За упис у I разред Цетињске Богословије школске 2009/10 године који садржи следеће услове:

Слава манастира Врањина - пренос моштију Светог оца Николаја Мирликијског

13:37 минута (2.34 МБ)

Јеромонах Петар (Драгојловић) настојатељ манастира Врањина на Скадарском језеру најављује и позива вјерни народ на прославу празника преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског, славу манастира Врањина, средњевјековног драгуља Зетске Свете Горе и хришћанске духовности. Света служба Божија на Врањини, у славу празника почеће у четвртак 22. маја у 8. часова.

Клуб добровољних давалаца крви Свети Сава из Никшића добио признање надлежних републичких институција

9:25 минута (1.62 МБ)

Клубу добровољних давалаца крви Свети Сава из Никшића, стигло је ових дана, као најактивнијем клубу те врсте у Црној Гори за прошлу годину, признање од надлежних републичких институција. Признање је стигло, али финансијска помоћ друштвених организација и даље изостаје, па је Клуб, у сарадњи са гусларским друштвом „Јеврем Ушћумлић“, организовао недавно хуманитарно гусларско вече, чији приход је намијењен финансирању њиховог даљег рада. Прилог: Сенка Чоловић.

Бесједа Архиепископа Г. Амфилохија у Патријаршијској капели у Београду, 20. мај 2009

Tagged:
10:47 минута (1.86 МБ)

На дан Појаве Часнога Крста у Јерусалиму и Преподобних отаца грузијских, 20. маја, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије и Епископ шумадијски Г. Јован служили су Свету Архијерејску Литургију у Патријаршијској капели у Београду. Саслуживало је више свештеника. Митрополит Г. Амфилохије говорио је о снази Часног Крста Јерусалимског као симболу Христове вјере која се у четвртом вијеку раширила и у Грузији.

Освећена нова црква у селу Рајковац код Младеновца

8:08 минута (1.4 МБ)

Јереј Александар Марковић парох рајковачки у Епархији Шумадијској говори о градњи цркве Благовијести Пресвете Богородице у селу Рајковац код Мледеновца, коју је у недјељу 17. маја 2009. г. осветио Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован.

Промоција часописа „Слово“

19:33 минута (3.36 МБ)

Недавно је у Никшићу, у оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког“, одржана промоција часописа „Слово“, посвећеног српском језику, књижевности и култури. Ово гласило уређује група професора из Никшића који су се 2004.г. успротивили преименовању српског језика у тзв. матерњи, односно црногорски језик. Прилог: Сенка Чоловић.

Дани словенске писмености

5:48 минута (1022.59 КБ)

Све је већи број просветних и културних установа које празнују словенске просветитеље – Свету браћу Кирила и Методија. Доскора затворени у постсоцијалистичким концептима, многи градски центри отварају врата за духовне садржаје који оплемењују хиљаде поклоника здраве духовности. Добар примјер је београдски центар Шумице, који ће на дан празника имати богат програм.