Бесједа Његовог високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са Свете Архијерејске Литургије коју је у петак, 7. августа, служио у манастиру Ћелија Добрска код Цетиња, поводом имендана Игуманије манастира мати Олимпијаде и сестре Христине.

„Слике Олге, Оље Ивањицки су често биле инспирација за теме мојих модних ревија. Фирма „Мона“ планира да двадесетогодшицу рада обиљежи ревијом, која ће бити посвећена Косовском боју. Причали смо и размишљали доста о томе последњих мјесеци и ликови славних српских јунака полако су почели да се остварују. Осмислили смо читав сценарио, а Оља ми је пред одлазак у болницу дала скице свих ликова. Радни наслов ревије је Косовски бој, а иначе ће се звати „Царство“. Оља је увек причала да су Срби страдални народ, народ који је дао највише крви за слободу и једино они, по њеном мишљењу, имају право на пето Царство. Пето Царство је царство ума. Српски народ, говорила је често Оља, јесте народ који има највећи ум, створен из великог страдања“, прича са дубоким емоцијама о познатој умјетници Ољи Ивањицки, г.ђа Нада Момировић, умјетнички директор и сувласник компаније „Мона“. Прилог: Сенка Чоловић.

Назив је књиге архимандрита Гаврила игумана манастира Лепавина, која је објављена недавно. Овакав вид мисионарења јесте новина и није још забиљежен ни на једном православном сајту у свијету. О књизи и тој великој виртуалној духовној породици говори Радомир Вучић, чућете и дјелове разговора оца Гаврила са посјетиоцима сајта о исповјести, зависти, о новим личним картама и пасошима, о духовном и световном животу.

Њихова Преосвештенства Господа Епископи Бањалучки Јефрем, Осјечко-пољски и Барњски Лукијан и Хвостански, Викар Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, Атанасије (Ракита) служили су на празник Свете великомученице Марине Огњене Марије, Свету Архијерејску Литургију и освештали новоизграђени храм Свегот Великомученика Георгија у Бањалучком насељу Дракулић. О градњи овог храма, под чијим ће сводовима покој наћи земни остаци - мошти 2315 пострадалих мјештана Дракулића, Шарговца, Мотика и Рудника Раковац, који су страдали од усташког ножа за само један дан 7. фебруара 1942. године, говори парох Дракулићки свештеник Срђан Рољић.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Г. Јована у недјељу 2. августа, на празник Светог пророка Илије, у селу Дубока, у некадашњем манастиру Јаковићу, одржан је Литургијски сабор чланова Форума Живе ријечи утјехе. О томе говори један од учесника Сабора ипођакон Димитрије Плећевић.

Светом Архијерејском Литургијом, коју је на празник Свете Марије Магдалине - Благе Марије, у  Цетињском манастиру служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије почео је 10. традиционални сабор Православне дјеце Црне Горе.

Празник Светог пророка Илије прослављен је у манастиру Дајбабе код Подгорице Светом Литургијом коју је служио настојатељ ове Светиње, која чува мошти Светог Симеона Дајбабског, Јеромонах Епифаније (Вучковић) и народним сабрањем.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногогорско - приморског Г. Амфилохија са Вечерње службе коју је у недјељу 2. августа служио у цркви Светог пророка Илије на Царинама на Комовима Кучким.

Празник Светог пророка Илије молитвено прослављен Светом Литургију у цркви Светог Илије на планини Лукавици. Храм Светог Илије у изградњи, прошлогодишњу славу дочекао је са постављеним крстом и звоном, а за овогодишње Илинданско сабрање украшен је иконостасом и фреском изнад улазних врата. Домаћин овогодишњег црквено-народног сабора Жупљана, Морачана, Пипера, Ровчана и Загарачана било је племе Пипери. Прилог: Сенка Чоловић.

Храм Светога Пророка Илије, у београдском насељу Миријево, сазидан 1834. године, прославио је у недељу 2. августа 175. пут Илиндан, своју крсну славу. У препуном храму Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење више свештеника и ђакона, по благослову Патријарха Г. Павла и Митрополита Г. Амфилохија, служио је Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита). Појао је хор овога храма. После свечарске литије Епископ Атанасије је ломио славски колач, а онда је бесједио.