Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије Епископ - администратор новоосноване Епархије Буенос - аиреске и Јужно - централно - америчке Српске Патријаршије, служио је у суботу 12. новембра Свету Архијерејску Литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу поводом 16-е годишњице од када је ову Светињу освештао тадашњи надлежни Архијереј парохија Српске Патријаршије у Јужној Америци, Преосвећени Епископ Источноамерички Г. Митрофан.

Иван Тоскић предсједник Демократског Ромског центра у Подгорици говори о емисији "Роми говоре", чији је уредник а која ће бити емитована на таласима нашег Радија сваког понедјељка у 17.30 часова, као и о осталим активностима ове организације.

Бесједа Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско - херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) изговорена на Светој Архијерејској Литургији коју је у недјељу 13. новембра служио у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Преосвећеном Владики Атанасију на Светом Богослужењу саслуживали су протојереји - ставрофори Драган Митровић и Милета Кљајевић, јерији Јован Радовић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић и ђакони Никола Пејовић и Миомир Вулевић.

На празник Светог краља Милутина, 12. новембра 2011. године упокојио се у Господу вјерни слуга Божији, протојереј Милорад Дајовић, дугогодишњи парох кумборски.

Рођен је 1. маја 1953. године у Пљевљима, а богословију Светог Саве је завршио у Београду 1974. године. У чин ђакона је рукоположен 25. октобра 1982, а у чин јереја 4. децембра исте године. Више година је службовао у Митрополији дабробосанској као парох у Рогатици, одакле је због ратних збивања морао отићи. Постаје клирик Митрополије црногорско-приморске и службује у Кумбору, гдје је био и старешина храма Светог Василија Острошког. Првих неколико година је опслуживао и парохије ђеновићку и баошићку.

У суботу , на празник Светог Краља Милутина, у крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици, представљене су четири нове књиге Његовог високопреосвештенства, Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, „Љетопис новог косовског распећа".

„Свима који се макар мало баве историјом познато је да Косово и Метохија увијек било српско. Још од средњег вијека познато је да је на Косову и Метохији живјело 98 посто Срба и свега два процента Албанаца који су били сконцентрисани близу Ђаковице, рекао је предсједник Општине Косовска Митровица, Крстимир Пантић.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Господин Јоаникије служио је у цркви Преображења Господњег на Жабљаку одакле нам се јавио теолог Александар Вујовић, уредник катихетског програма нашег радија.

Поводом данашњег празника Светих краљева Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и мати им краљице Јелене, Свету службу Божју у манастиру Ратац код Бара служио је Архимандрит Лука игуман манастира Дајбабе, уз саслужење пароха сутоморског Петра Церовића и ђакона барског Младена Томовића. Домаћин славе је ове године био Милорад Кукаљ из Сутомора, а за следећу годину се јавио Дејан Радуновић из Бара.

Поводом сјутрашње промоције дјела Високопреосвећеног Митрополита Г. Амфилохија “Поменик новог косовског страдања”, данас је у подгоричком Прес центру одржана конференција за новинаре. Говорили су главни и одговорни уредник часописа “Светигора” протосинђел Кирило Бојовић, свједок страдања госпођа Милена Радевић и уредник рубрике за културу у дневном листу “Дан” Вера Самолов.

Интервју Епископа Јована (Ћулибрка) дат водитељки ОСМ (Отворена српска мрежа) – Пале, Бојани Марић, у Пећкој Патријаршији 10. новембра 2011. на ктиторској слави Светог Арсенија архиепископа Пећког. Преузето добротом Бојане Марић и ТВ ОСМ-Пале.

У жижи црногорске јавности ових дана налази се питање повратка црквене имовине Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, подстакнуто тужбом које су ове двије епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори поднијеле Европском суду у Стразбуру још 2004. године и на које се очекује одговор овог Суда. Повод за толику и такву буру везану са овим црквено-имовинским питањем, и његово подизање на међудржавни ниво између Црне Горе и Србије јесте поднесак Европском суду за људска права у Стразбуру, који је Србија, на позив самог Суда, истом доставила у септембру ове године.