Актуелности

Још један доктор богословских наука у Митрополији Црногорско-приморској

1:25 минута (248.78 КБ)

Са радошћу и поносом можемо да вас обавијестимо да је наша Митрополија црногорско - приморска од јуче богатија за још једног доктора богословских наука. Наиме, јуче, 25. септембра 2012. године, у 17 часова, у Амфитеатру Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки" у Фочи одржана је јавна одбрана докторске дисертације под називом: „Тајна обожења у богословљу и пастирском служењу старца Софронија", мр јереја Сава Денде.

Саопштење за јавност Епархије будимљанско-никшићке

Противно свим обичајима и законима из области заштите споменика културе, директор ЈУ „Народни Музеј Црне Горе" је, уз наводну подршку Владе Црне Горе, донио одлуку да се измјештају стећци са неколико локалитета из Бањана и да се пренесу на Цетиње ради формирања лапидаријума.

Тим поводом дио овог плана је већ извршен (7. септембра 2012), када су на вандалски начин оскрнављена гробља у Почековићима и Кленку и знатно оштећени стари надгробни споменици које у дугом низу протеклих вјекова нико није оштетио ни премјештао, па ни окупаторске силе у својим налетима.

Епископ Андреј служио у Саборној Цркви, 23. септембар 2012

Tagged:
11:21 минута (3.25 МБ)

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј служио је у недељу 23. септембра Свету Архијерејску Литургију у Саборној Цркви у Београду. Уз саслужење више свештеника и ђакона, појао је хор овога храма. Епископ Андреј је бесједио, а своју бесједу засновао је на јеванђељској Причи о талантима која је читана у вријеме Литургије.

Митрополит Амфилохије боравио у пастирској посјети Бразилу

24:12 минута (4.16 МБ)

Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, Епископ-администратор Епископије буеносаиреске и јужно-централноамеричке боравио је од 12. до 16. септембра у пастирској посјети Бразилу.

Од 14. до 16. септембра био је у посјети православној заједници у граду Ресифеу, на сјевероистоку Бразила, који се налази на најистуренијој тачки јужноамеричког континента.

Ова заједница се састоји од православних Бразилаца, који су још прије неколико деценија примили Православље, захваљујући мисији тадашње јурисдикције под именом Православна Црква у Португалу. Прије десетак година су, након што су неко вријеме били под Православном Црквом Пољске, затражили и добили канонски пријем у Српску Патријаршију, а сада су дио њене епископије за Јужну Америку.

Манастир Косијерево прославио своју славу-Рождество Пресвете Богородице

66:39 минута (11.44 МБ)

На празник Рождества Пресвете Богородице, прослављена је слава манастира Косијерева. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство епископбудимљанско - никшићки Г. Јоаникије са свештенством и многобројним народом из свих крајева Црне Горе и Херцеговине. Након литургије уприличен је богат културно - умјетнички програм, као и трпеза љубави за све сабране на овај свети дан. Домаћин овогодишњег славља било је бањанско братство Бјелице, на челу са г. Браниславом - Бањом Бјелицом. У прилогу ће те чути литургијску бесједу Владике Јоаникија, празнично слово књижевника Косте Радовића, као и програм академије.

Обиљежен дан Украјинске независности у Храму Христовог Васкрсења

10:35 минута (1.82 МБ)

У навечерју празника Рождества Пресвете Богородице у Крипти саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици амбасадорка Украјине у Црној Гори госпођа Оксана Сљусаренко, поводом дана независности Украјине, приредила је изложбу слика познатих украјинских сликара. Амбасадорка је овом приликом додијелила одликовања свима који су у претходних неколико година успјешно сарађивали са овом амбасадом. У наставку је приређен коктел, а током свечаности појао је хор Светог Апостола и Јеванђелиста Марка из Подгорице.

У мјесту Веље дубоко у Ровцима сахрањени су земни остаци Микоње Бећковића

12:21 минута (2.12 МБ)

У мјесту Веље дубоко у Ровцима у петак 21. септембра сахрањени су земни остаци Микоње Бећковића стрица академика Матије Бећковића. Микоња Бећковић се упокојио у 97 ој години у мјесту Веље Дубоко у Ровцима, гдје је и сахрањен. Његов брат Вук Бећковић био је официр краљевске војске, који је погинуо у Словенији 1944 године.

У име Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија на сахрани је говорио Протојереј - ставрофор мр Велибор Џомић а академик Матија Бећковић у име породице.

 

Цетињски манастир прославио је у петак 21. септембра своју храмовну славу празник Рођења Мајке Божије-Малу Госпојину

9:25 минута (1.62 МБ)

Цетињски манастир прославио је у петак 21. септембра своју храмовну славу празник Рођења Мајке Божије- Малу Госпојину. Свету Литургију у овој Светињи служили су Игуман Цетињског манастира Протосинђел Методије (Остојић), Протосинђел Кирило (Бојовић) сабрат Цетињског манастира главни уредник часописа "Светигора" професор Цетињске Богословије, јеромонах Козма настојатељ манастира Орахово, отац Гурије и јерођакон Јаков сабрат Цетињског манастира. Овом приликом отац Кирило поздравио је госпте из Украјине, Игумана Јована из Вазнесењског манастира Луганске области у Украјини који је присуствовао, заједно са братијом из Украјине, прослави храмовне славе Цетињског манастира.

Слава цркве посвећене Рођењу Пресвете Богородице на Чепурцима у Подгорици

9:57 минута (1.71 МБ)

Црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице на Чепурцима у Подгорици прославила је у петак 21. септембра, на Малу Госпојину, своју храмовну славу. Опширније сарадник нашег Радија Гојко Самарџић.

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Најљубазније молимо чланове Сената престонице Цетиње да своје будуће састанке користе у сврху проналажења оптималних рјешења за побољшање животног стандарда грађана Цетиња, за стварање амбијента  у којима би цетињске фирме развиле своја пословања, као и за унапређење услова у којима се развија и образује цетињска омладина. Ако наши сенатори нијесу компетентни за ова питања или не желе њима да се баве, онда нека причу о интересима Цетиња препусте другима.

Свештеници и вјерници Цркве Христове, православни хришћани Цетиња, као слободни и са другима равноправни грађани црногорске престонице вољели би да знају, може ли ико да прича о оздрављењу животних прилика у нашем граду, о градској економији, а да не помиње црквене теме? Не можемо да вјерујемо да људи који себе зову сенаторима Цетиња, у овом тренутку не виде друге ни веће цетињске проблеме од имовинског питања зграде Цркевног суда и цркве на Ћипуру. А још је невјероватнији начин на који се ова два имовинска питања сагледавају у овом политичко-савјетодавном тијелу званом „Сенат".