У суботу 3. јуна 2017. године на празник Светих равноапостолних царева Константина и  Јелене и преподобне Јелене Дечанске и Духовских задушница, служена је заупокојена Литургија и парастос у цркви Светог Јована Крститеља у Бајицама код Цетиња.

Литургију су служили пароси цетињски протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије и протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске и архијерејски намјесник цетињски.

За пјевницом су појали професор Цетињске богословије Александар Вујовић и ученик богословије Илија Павићевић, док је у олтару чтецирао богослов Никола Жунић.

У знак сећања на блаженопочившег Протојереја-ставрофора др Радована Биговића, чија се пета годишњица од упокојења обиљжила 31. маја 2017. године, послушајте његово предавање на тему „Вера данас", одржано у крипти храма Св. Марка у Београду.

Протојереј-ставрофор др Радован Биговић био је један од највећих теолога нашега времена, професор, духовних, супруг и отац. Рођен 1956. године у Никшићу, докторирао на Богословском факултету СПЦ у Београду, где је дипломирао и на Философском факултету. У два мандата био је декан Православног богословског факултета. Био је духовник манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну. Прота Радован био је члан Удружења књижевника Србије, уредник филозофско-теолошке библиотеке "Службеног гласника" Републике Србије, оснивач и дугогодишњи председник Хришћанског културног центра у Београду. Поред неколико књига објавио је око стотину студија, чланака и есеја у разним часописима у земљи и иностранству, а посебно се бавио односима Цркве и друштва. Добитник је многих признања, попут Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, Златног беочуга Културно-просветне заједнице Београда и плакете заслужног грађанина Земуна. Протојереј-ставрофор др Радован Биговић упокојио се у Господу 31. маја 2012. године у Београду и сахрањен је на гробљу у Земуну. Вечан спомен проти Радовану.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном засједању у Београду 24. маја 2017. године, а на предлог Епархије будимљанско-никшићке на челу са Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем, у диптих Светих уврстио Свете Пивске, Величке и Горњеполимске мученике.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ је прибројао лику Светих Новомученика српских жртве нацистичког терора из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28 дјеце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.

У порти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару је синоћ одржана свечана духовна академија посвећена новосаграђеном, првом храму Светог Петра Другог, Тајновидца Ловћенског.

Отварајући скуп Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије је рекао да је рушење цркве на Ловћену почетком седамдесетих година двадесетог вијека вапијући гријех против Светог Петра Ловћенског Тајновидца и против Светог Петра Цетињског.

„То је вапијући гријех против Ловћена, свете планине, вапијући гријех према тврој Божјој вјери, према Црној Гори, према свеукупној нашој духовној и историјској вертикали“, казао је Митрополит црногорско-приморски.