Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Васкрсење Христово, браћо, с правом је названо „празник над празницима". Празнујући Христово Васкрсење, празнујемо непобједиву Божију силу и Премудрост, пројављену Христовом побједом над смрћу. Христовим васкрсењем, Његов гроб и гробна тама, а кроз Њега и сва земља - гробница милиона, као и васиона - воденица смрти, преображавају се у источник бесмртног и нетрулежног живота и мјесто јављања нестворене и непатворене свјетлости Божије.

Христос се роди!

Благословена Нова Година Доброте Господње!

Благовијест тајновидца Јована Богослова. браћо, открива нам и јавља неизрециву тајну Онога који је „Први и Посљедњи, Почетак и Свршетак" (Откр. 22, 13). Његово Рођење прослављамо управо на Божић, дан у који се Он предвјечно рођени, родио и у времену, кад је „дошла пуноћа времена".

„У почетку бјеше Ријеч, Слово (Логос), каже Свети Јован, „и Ријеч бјеше у Бога, и Ријеч бјеше Бог... Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало. У Њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима." (Јн. 1, 1-4). Ту вјечну тајну Бога Слова (=Логоса, Ријечи), јављену у  времену, још јасније нам посвједочује Боговидац Јован следећим ријечима: „И Ријеч постаде тијело (човјек) и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине." (Јн. 1, 14)

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2009. ГОДИНЕ

АМФИЛОХИЈЕ

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ
ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ, МЈЕСТОБЉУСТИТЕЉ ТРОНА ПАТРИЈАРАХА СРПСКИХ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !!!

Поздрављајући се овим поздравом вјечне истине, наде и љубави, браћо, подсјећамо и себе и Вас и све људе, да је среброљубље Јуде Искариотског оно што је, за тридесет сребреника, издало и продало Христа Бога, а тиме и људско достојанство. Јуда издајник среброљубљем помрачен, отпао је од свјетлости, погрузио се у мрак и продао Непроцјењивог и оно што је непроцјењиво. Отпавши од Бога као вјечне свјетлости и потонувши у таму смрти, он је уствари изгубио себе и своју душу, објесивши се и тиме погазивши своје и уопште „људско звање пред Богом".