Црква Св. Тројице у Будви
Сам поглед на море, тај тренутни бескрај и недокучива даљина, очима несагледива дубина, колико год се чинило да нам растапа чула, заправо нас враћа себи самима. Враћа нас једној дубини која је већа од ове, враћа нас души људској. Дали су због тога што на оваквим дивним мјестима, човјек готово сваки пут наново заплови на ту далеку дестинацију своје душе и потражи Творца свих ових непрегледних љепота, наши стари управо и градили храмове не таквим мјестима? Или можда, та саграђена и освештана Света мјеста благословом Божијим отварају пут срцу, да препозна тај диван осјећај у нама? Вјероватно и једно и друго.

Такво једно прелијепо мјесто, са погледом на море и том ширином која позива на разговор са душом и тражење Бога, свакако је и Црква Св. Тројице у Старом граду, у Будви.О њеној историји, архитектури и духовном животу данас говоре нам старјешина цркве, јереј Арсеније Радовић и јереј Борис Радовић, парох при Храму Св. Тројице.