Манастир Савина

Манастир Савина се састоји од три цркве: Мали храм Успења Пресвете Богородице, Велики храм Успења Пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.

Мали храм Успења Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највјероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вијека, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године.

У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти царице Јелене, крст Светог Саве), укључујући и оне пренијете из манастира Тврдош. Велики храм Успења Пресвете Богородице је саграђен између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.

Цркве, мала и велика, посвећене Успењу Богородице, заједно са конаком чине једну цјелину, док се трећа, парохијална црква, налази на брежуљку изнад конака а посвећена је св. Сави Српском.