У Никшићу је сахрањен протојереј - ставрофор Милош Перовић

У недјељу, 18. септембра, на празник Светог пророка Захарије и праведне Јелисавете, у присуству родбине и бројних грађана, на градском гробљу у Никшићу сахрањен је протојереј-ставрофор Милош Перовић, дугогодишњи свештеник Црквене општине Никшић и Епархије будимљанско-никшићке. Опијело је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са бројним свештенством

Опијело над одром новопрестављеног слуге Божијег протојереја-ставрофора Милоша Перовића, пред црквом Светих Петра и Павла у старом Градском гробљу, служио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије са бројним свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. У надгробној бесједи Преосвећени Владика је казао да је Господ проту Милоша призвао у најтежим временима да буде Његов служитељ, служитељ Светог олтара, да приноси бескрвну жртву Господу Богу живоме и носи свој и крст свог народа.

 

 

Протојереј-ставрофор Милош Перовић је рођен 25. марта 1917. године у селу Шобајићима, општина Даниловград. Након основне школе и гимназијске поламатуре, на Цетињу и Сарајеву је похађао шесторазредну Богословију и завршио је 1937. године са одличним успјехом. У чин свештеника рукоположио га је Митрополит Петар Зимоњић 14. маја 1938. године. Прва парохија у којој је службовао били су Бањани код Никшића, а послије двије године премјештен је у Спичанску парохију у мјесто Мишићи код Сутомора, одакле је 13. јула 1941. године морао да се врати у своје родно мјесто, јер је дошао у сукоб са припадницима италијанске окупаторске војске. Учествовао је у Тринаестојулском устанку и бици на Созини, а потом се, преко црмничке, ријечке и љешанске нахије, под веома тешким околностима пребацивао ка родним Шобајићима.

Послије Другог свјетског рата свештеник Милош Перовић је враћен у Бањане на повјерене му парохије од границе према Требињу, до голијских висова и планине Његош. Свештеничке дужности обављао је предано и био омиљен код народа као одлучан човјек и свештник који није узмицао пред повременим овоземаљским тешкоћама, које најчешће није ни помињао, већ је прелазио преко њих, опраштајући великодушно чак и онима који су му отворено пријетили.

За предани рад у Цркви Божијој прота Милош Перовић је одликован црвеним појасом 1948. године, у чин протојереја рукопроизведен је 12. маја 1964. године, а право ношења напрсног крста добио је 2004. године.

У име породице обратио се Слободан Перовић, син почившег протојереја-ставрофора Милоша, који се у Господу упокојио 17. септембра 2011. љета Господњег у Никшићу.