Комеморација Миодрагу Мију Ћупићу одржана је у уторак, 23. августа, у крипти подгоричког Саборног Храма Христовог Васкрсења.

Преминуо Миодраг Ћупић, истакнути књижевник, музички педагог и композитор.

Један од наших најистакнутијих књижевника, члан Уп­раве Удружења књижевника Црне Горе, и главни уредник књижевног часописа „Ск­вер", Миодраг Мијо Ћу­пић, преминуо је прекјуче у Подгорици. Књижевник је, сопственој жељи, сахрањен у на­јужем кругу пријатеља и родбине, јуче, 21. августа, у мјесту рођења - Доњем Загарачу. Рођен је 15. марта 1936. године. Студирао је књи­жевност, историју умје­тно­сти и музику. Био је му­зички педагог и предсједник Удружења књижевника, члан СОКОЈ-а. Објавио је више од тридесет књига прозе, поезије, есеја, књижевне критике, и уџбеника за гитару. Књиге су му превођене на више страних језика. Добитник је већег броја домаћих и страних књижевних признања и награда, између осталих и Вукове награде за животно дјело, награде „Марко Миљанов", „Макаријево слово", као и Повеље Удружења књижевника Србије у знак посебног признања за прозни рад. Такође, добитник је и награде Удружења композитора Црне Горе за збирку музичких есеја.
Ћупић је био почасни члан Интернационалног биографског центра Кембриџ, а Амерички биографски институт уврстио га је у едицију лидерства културе за 2008. годину.
О књижевном дјелу Миодрага Ћупића написано је мноштво књижевних приказа, критика и есеја из пера наших најугледнијих књижевних кри­тичара са простора бивше Југославије, а његове приче заступљене су у многим домаћим и страним антологијама. Прошле године одржан је Научно-књижевни скуп о дјелу Миодрага Ћу­пића у организацији УКЦГ, на којем су учествовали уг­ледни професори универзитета, књижевни критичари и писци. 
Његове књиге у прошлости, због слободне књижевне ријечи, и отпора тоталитаризму, забрањиване су, а роман „Јади Горчина Петровића" ушао је у познату едицију Црногорски роман 20. вијека. И тај роман, његова лична карта, добија другачију структуру у каснијим дјелима, али суштина остаје иста - прогоњен и несхваћен, против струје, против зла и насиља, за истину. Зато је и општа оцјена прошлогодишњег скупа била да је ријеч о високоморалном писцу и човјеку који се током 50-годишњег стваралаштва огледао у свим прозним формама: роману, новели, приповијетци, причи, новелетку, али и у драмама - неизвођеним и не­о­бјављеним, есејима - књижевним, музичким, ликовним. И увијек је писао о ономе што примјећује, покушавајући да разоткрије механизме зла.
Умио је да каже да је све у животу, на неки начин, и центар и маргина. Сматрао је да добар посматрач, писац, про­учавајући маргину и маргинално, сазнаје шта се догађа и у центру и такозваним глобалним догађањима. 
- У ствари, највише пишем о такозваним "малим људима", а сви смо на крају једнаки - мали земаљски мрави, чије судбине најрјечитије говоре шта се у једној средини збива на глобалном плану. У томе је мајстор био Чехов. А осјећај емпатије изгубљен је из разлога што је на сцену наступио хомо фабер, отуђени човјек техничке цивилизације, кога ће више забољети "ране" свог "пежоа", "аудија" или "јахте", неголи ране својих ближњих. Људи су, наравно не сви, престали да доживљавају патњу или радост других. Бојим се да ће се у неко догледно вријеме отуђити и од себе самих - говорио је Ћупић. 
Био је човјек истанчаног сензибилитета и апсолутно је вјеровао у љепоту. 
- Бићу нескроман ако кажем да су све моје књиге "нато­пљене" њоме. Љепота и љубав могле би спасити свијет кад би било мање силника и оних којима владају закони же­луца. Но, таквих је, на жалост, много... - казивао је Ћупић.
У Гимназији "Слободан Шке­­ровић" у Подгорици фо­рми­­ран је "Легат Миодрага Ћу­пића", који чине 500 драгоцјених дјела свјетских и домаћих писаца од најстаријих времена до данас, које је он поклонио. Ћупић је основао Фондацију "Миодраг и Бранка Ћупић" у Подгорици са циљем да популарише књижевно стваралаштво и помогне афирмацију даровитих појединаца. Млада пјесникиња Ђурђија Перуничић из Пожеге, први је добитник књижевне награде ове фондације за најбољу књигу аутора до 30. године старости, која јој је уручена у априлу.
По Статуту, седмочлани Одбор фондације сада ће оформити награду "Миодраг Ћупић" која ће се додјељивати за најбољу књигу претходне године писцима свих узраста, с тим што ће се њен новчани износ повећати на 1.000 еура. У ту сврху фондатор је завјештао стан.

Ж.Ј.

ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА КОМПОЗИТОРА МАРКО РОГОШИЋ
Пионир класичне гитаре
- Још сам затечен вијешћу да је преминуо Миодраг Ћупић, бивши предсједник Удружења композитора Црне Горе, јер смо, још до прије неколико дана ковали планове за издавање нове књиге. Ћупић, иако је првенствено био књижевник, мислим да ће засигурно остати упамћен и као композитор, а још више као врсни музички педагог. Његов допринос у том погледу је немјерљив јер је на пут гитаристе извео велики број музичара. Може се рећи да је један од пионира, утемељивача класичне гитаре у Црној Гори. Управо захваљујући његовом исправном дјеловању и одгајању гитариста данас у Црној Гори имамо неколико фестивала гитарске музике. Не треба занемарити ни његов композиторски рад, јер је и ту постигао изврсне резултате. Његова дјела извођена су на свјетским сценама - САД-а и Европе. Сигруно је да ће остати забиљежен у аналима музичке културе Црне Горе, јер је његов допринос вишеструк и немјерљив када је у питању развој музичког живота.

ПРОФ. ДР ДРАГАН КОПРИВИЦА
Борац за српски и ћирилицу
- Са искреним и великим жаљењем примио сам вијест о смрти Миодрага Ћупића, једног од наших најугледнијих савремених писаца који је свој животни и стваралачки вијек провео као истински умјетник, човјек који се бунио против свих неправди, који је имао у свом животу као борац против тоталитарне свијести вјечите проблеме са властима, али, који је увијек остао на максими да човјек - писац може бити, али да грађанин увијек мора остати. Ћупић је цијелог свог стваралачког вијека био и остао велики борац за ћирилицу и српски језик. И зато, са пијететом, сви који су знали Миодрага Ћупића и читали његов опус опраштају се од њега. Памтиће га као узорног писца, онако као што и ми његове колеге треба да се поводимо за његовим књижевним и људским постулатима у нашем стваралаштву.

КЊИЖЕВНИК СРБА ИГЊАТОВИЋ
Господин по свему
- Изузетно образован, вишеструко обдарен, сав предан највишим српске и свјетске културе, Миодраг Ћупић је велики писац - лучоноша, којег ће само потврдити будућа времена. Уз свијест о болном општем губитку, додаћу да је била част познавати човјека господственог по свему, изузетног и по људскости, и по духу.

ПЈЕСНИК РАНКО ЈОВОВИЋ
Свједок и Мученик
Оде велики Пјесник људске патње. Оде усамљени Син Сунца и Таме. Предобри и часни Мијо Ћупић.
Волио је свијет, борио се за његову Душу и Тијело... а као да Свијет, није мрио за њега. Писао је на својој Стиојени, ту гдје је рођен... мучио се под звијездама - и није вјеровао, да Човјек може бити бољи. Његово дјело је препуно таквих типова, унакажених идеологијама, ниским страстима, биједним идејама од Богу и Хармонији.
Вјеровао је у борбу, у кретање, у храбро ратовање са Ништавилом, које потреса сваку људску природу, сваку хуману идеју...
Миодраг Ћупић - анђео и демон уједно. Опасни, и благи чувар светих очева, и свјетла, из дубоке традиције.
Пјевао је и молио се једнако у Храму, пред Храмом...
У његовим романима, у његовим причама, гори и цвјета љепота од које се лијече ране, неизљечиве, али се и лијече, а лијека нема на овом свијету, можда најугорем пред Богом и људима, или, како би рекао неки његов јунак - ПРЕД ГОСПОДОМ И НЕЉУДИМА...
Овај наш Кафка и Сожењицин, овај српски мајстор, у овој оваквој Црној Гори, и оној, онаквој Југославији, није доживио истинску оцјену као писац, али је прогањан као звијер. Прогнониле су га и црвене и црне звијери, и полицајци и политичари, и писци и хајдуци... Само зато што је био истински везан за људску судбину, само зато што је био СВЈЕДОК НЕДЈЕЛА ТОТАЛИТАРНИХ СИСТЕМА и онда и данас, само зато што је био Вуковац, Срспки син и пјесник, није му било мјеста међу овим, оваквим лажним Црногорцима, и лажним борцима за људскост и љепоту пролазног живота, на овој худој земљици.
У његовим крвавим страницама тукло је једно велико СРЦЕ, за све несрећне, понижене и увријеђене, али није било наде да ће наћи мира, и неки виши смисао на Земљи. Небу се ријетко обраћао, стрепио је пред НЕБОМ?
ОДЕ ВЕЛИКИ ПЈЕСНИК - ВЕЛИКИ СВЈЕДОК У ВРЕМЕНУ БЕШЧАШЋА.
Оде мој Мијо, а његово свједочанство о бешчашћу, остаће вјерна слика о двадесетом вијеку - најгоре, најнехуманијем међу вјековима.
На његовим прсима једнако свијетли и крст и мач.

ПЈЕСНИК АНДРИЈА РАДУЛОВИЋ
Орфеј камених гора
- Отишао је знаменити писац и мој пријатељ, Орфеј камених гора, Миодраг Мијо Ћупић. Иза себе оставио је обимно дјело и свијетли примјер онога који је живио за ријеч и од ријечи. Ћупић је другачије стваралачки реаговао и духовне ставове заузимао још у комунизму, када је многа књижевна братија славила вођу и црвене плодове доба. И као мало који истински писац имао је дистанцу читавог свог живота према властима, хватајући се на свој начин у коштац са девијацијама система и времена. Миодраг Ћупић је непотклупљиви свједок времена који је увијек био на страни човјека, истине, умјетности, слободе и демократије, афирмишући хуманистичке вриједности и општу културу. Зато су његове књиге завршавале на ломачи једноумља. Дуго ће се памтити име и дјело Миодрага Ћупића, рођеног писца, великог човјека и истинског сина Његошевске Црне Горе. Слава му!

ИЛИЈА ЛАКУШИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА
Његова суза је канула у наше животе
Ако је суштина људског постојања у ономе што ради и ствара, онда је Миодраг Ћупић био велики човјек. Сада, када је подвукао црту испод свог физичког постојања, може се коначно рећи да је он све своје овоземаљске сате и дане провео у тражењу смисла и сврхе постојања свијета и и људске врсте у њему. Тај трагалачки живот одвијао се на високом нивоу и у различитим областима духовне знатижеље. Миодраг Ћупић је, у професионалном смислу, био професор класичне гитаре и то је, рекао бих, имало за посљедицу да је сваки његов ангажман био условљен естетиком.
Своје знање, таленат и креативну енергију трошио је у васпитавању заједничког и појединачног духа да се помјере границе сврхе и смисла човјековог активног присуства на земљи и у пословима вишег реда. Данас је тај напор претворен у сузу која је канула у наше животе, у наше искрено пријатељство.

ГИТАРИСТА МР СРЂАН БУЛАТОВИЋ
Научио ме да волим музику
- Миодрагу Ћупићу, мом првом професору гитаре, дугујем велико поштовање и захвалност за то што ме је увео у свијет музике. Захваљујући њему на најљепши начин сам се упознао са звуком гитаре и свијетом музике уопште. Он ме је научио првим музичким корацима, али и научио ме је како да волим гитару. Показао ми је најљепше гитарске композиције још као ученику, а којима се и данас радо враћам, које са задовољством и данас слушам и свирам. Но, не само да је био изврстан педагог, био је и велики интелектуалац и знао је да музика није сама за себе. Могу да кажем да ме је управо он упознао са свијетом књижевности, поезије, уопште свијетом умјетности и пренио ми је и ту љубав, и зато му дудугјем велику захвалност.

Извор: ДАН