Поводом годишњице од упокојења пјесника Коста Нинковића, у емисији „Огледало“ доносимо разговор који је са покојним пјесником, у емисији „И би ријеч“ водио новинар Зоран Гргуревић.

Ових дана навршава се годишњица смрти уваженог пјесника Коста Нинковића. Сахрањен је 22. јуна прошле године у селу Подгливље код Требиња. Косто Нинковић је био истакнути члан удружења књижевника Црне Горе, оснивач и члан Књижевног друштва „Његош“ из Никшића и један од утемељивача манифестације „Дани Светог Василија Острошког“.

На комеморативној сједници, одржаној приликом испраћаја Коста Нинковића на вјечни починак, књижевник Милутин Мићовић је, да подсјетимо, казао да је он био несаображен времену, посебно поезији времена, али саображен поезији унутрашњег открића човјека, поезији неба.

„Одбачен од писаца овог времена, али живи свједок творачког чина. Бијаше тако обдарен живим Духом, живим искуством да су пред његовим ријечима блиједјеле написане пјесме, нестајала дјела многих који су у времену задобили значење имена писац и пјесник. Он је његовао, не само писану поезију, његовао је поезију говора, поезију кроз непосредни разговор с људима. Могли би рећи усмену поезију, али би било прецизније рећи поезију важних момената живота“, рекао је том приликом Мићовић.

Иако инжењер по струци, Косто је био пјесник у души. Објавио је три књиге поезије: „Мртав ти говорим“, „Особине нуле“ и „Прво писмо“, а недавно је, у издању „Светигоре“, постхумно објављена још једна збирка његове поезије, насловљена са „Мртав ти говорим“.