Парче неба на земљи XXVIII

Црква Св. Петра Цетињског на Прчњу.

Један турски паша када је рушећи и палећи српска села ушао у Ђурђеве Ступове узвикнуо је престрављен: „ Овдје је заиста Бог!"

Са друге стране велики Његош је записао „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега".

Имаде се Његош рашта и бојати.

На Петровдан 12. јула 1972. године од стране комунистичких власти, срушена је Црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, завјетна Његошева капела. Срушили су је не туђи него црногорски синови. Срушили су оно за шта су се борили њихови преци. Жарко су желели да униште своју прошлост, јер је то најсигурнији пут ка неимању будућности. Тако су их пријатељи научили. Смјестише ђеца свога владику Рада у како би то рекао Меша Селимовић" Фараонску гробницу", коју је пројектовао а ко би други до Иван Мештровић.

И шта је након тога било?

Након тога је благодарећи Богу на иницијативу которског пароха данашњег Архијерејског намесника Бококоторског протојереја- ставрофора Момчила Кривокапића и уз помоћ његовог старијег брата Сава Кривокапића,архитекте почела да се гради Црква Св. Петра Цетињског у Прчњу, по угледу на Његошеву капелу. Слушамо причу о Цркви Св. Петра Цетињског на Прчњу. Наравно, у то вријеме нимало лак подухват. Но мало, по мало градња је одмицала.

1. августа 1982. године на десетогодишњицу рушења капеле на Ловћену освештана је Црква Св. Петра Цетињског на Прчњу.

Након завршених спољних грубих радова, полако се сређује и унутрашњост цркве. Заборав је велика несрећа која увек прети да прашином неких приземних или свакодневних дешавања затрпа како светле тако и срамне тренутке наше богате историје. Црква Св. Петра Цетињског у Прчњу је управо непобедиви сведок историје и подсетник на Његошев завет.Да се не заборави!

Наш гост је Архијерејски намјесник Бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић