Иван Црнојевић

Данашњу емисију посветили смо трагању за земним остацима задужбинара ове велике светиње и првог господара Црне Горе. Ковчег са земним остацима Ивана Црнојевића  16. октобра 1986. године, извађен је из његове гробнице у цркви на Ћипуру и однијет на истраживање, уз чврсто обећање да ће у најкраћем могућем року бити враћен.  Двадесетчетри године гробница Ивана Црнојевића стоји празна док кости господара лутају од подрума до подрума. Зашто?

Уназад  двије емисије говорили смо о цркви на Ћипуру, као првобитној локацији Цетињског манастира, задужбини Ивана Црнојевића, првог господара Црне Горе. О величини лика и историјској важности Ивана Црнојевића за Црну Гору излишно је и говорити. Навешћемо само дио беседе Митрополита Митрофана Бана приликом освећења Цркве Св. Василија Острошког у Никшићу, који је о Ивану Црнојевићу четри вијека након његовог упокојења говорио овако: „Славни господар Зете, данашње Црне Горе, Иван Црнојевић, оставши још једини усамљени сирак без игђе икога, осим Бога великога, потиснут од клетог непријатеља, са једном шакомјадне измучене србадије црногорске, уклони се у ове наше тврде планине, да у њима чува потоњу искру српске слободе.

Он, са собом заједно, из прекраснијех зетскијех равница овамо пренесе и свету столицу зетскијех митрополита, како би његова витешка предузећа кријепиле и потпомагале св. молитве овијех духовнијех пастира и служитеља св. олтара Господњега.

Овај славни муж Иван Црнојевић, знајући да је и најјача људска снага без помоћи Божје ништавна, зато, с благословом ондашњега митрополита у тврдоме надању на помоћ Божију, на Цетињу подиже манастир, па себе и свој малени, али јуначки и побожни народ препоручи заштити свемогућега Бога.

Витешки овај владар распирио је ондје ватру св.православне вере и српске мисли која је са високога Ловћена напајала побожношћу духовне синове св. православне цркве и загријавала српска прса, те су јуначки разбијали оне црне, мутне и непријатељске тмине које су притискивале унаоколо све српске покрајине."

Господар Иван Црнојевић упокојио се 4. јула 1490. године. Сахрањен је у својој задужбини Цетињском манастиру, пред иконом Христа Спаситеља.

Са нама вечерас публициста Јован Маркуш.