Влашка црква

У центру Цетиња, смјештена је црква посвећена Рођењу Богородице, коју предање веже за период прије владавине Црнојевића, треће династије која је владала данашњом Црном Гором. Сматра се да су је око 1450. године подигли Власи.

Према народном предању, Влашку цркву су подигли синови Ивана Боројевића "Старовлаха", који су средином 15.вијека из Старог Влаха са падина Златибора, доселили у Цетињско поље. По истом предању црква је добила име по Ивану "Старовлаху", који је са својом женом сахрањен испред првобитне Влашке цркве. У сачуваним списима, Влашка црква се први пут под тим именом помиње у повељи господара Зете, Ивана Црнојевића упућеној Цетињском манастиру од 4. јануара 1485.г.

Данашњи изглед цркве је из 1864. године, када су је Доњокрајци - старосједиоци Цетиња изнова саградили, о чему свједочи и натпис уклесан изнад портала. То је једнобродна грађевина са апсидом на истоку и звоником "на преслицу" на западној фасади.

У унутрашњости је сачуван иконостас из 1878. године, рад Василија Ђиновског, иконописца из познате породице Ђиновски из Македоније, и гробница митрополита Илариона Рогановића.

Некропола од преко 150 стећака је готово уништена, јер су стећци употребљавани за обнове цркве. Сачувана су само два на улазу у порту, у којој су сахрањене и знамените црногорске личности XIX и XX вијека међу којима су митрополит Висарион Љубиша, прота Станко Ивановић, ректор Цетињске богословије, Јован Павловић, министар просвете и црквених дјела и Сула Радов Радовић, племенски капетан.

Куриозитет представља ограда, постављена 1897. године, направљена од 1554 пушчаних цијеви, које су Црногорци заплијенили у бојевима са Турцима. На врховима цијеви постављени су метални шиљци у облику копља.

У овој цркви се књаз, касније краљ црногорски Никола I, вјенчао са књагињом Миленом 9. новембра 1860 године по старом календару. О вјенчању књажевског пара у овој цркви свједочи икона Св. Нестора ( са посветом) која се налази десно од улаза, изнад гробнице митрополита Илариона.

Црква служи за  потребе духовног живота Православне Цркве. У њој службују свештеници Православне Митрополије Црногорско-приморске. О Влашкој Цркви говори нам историчар Предраг Вукић.