Сама Божија промисао је помогла да се сачува грађа за књигу "Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку" која се управо појавила из штампе и која је у уторак вече 9. децембра представљена јавности у Великој дворани Коларчеве народне задужбине у Београду. Петнаестога марта 2004. архива Епархије рашко – призренске премјештена је из епархијског сједишта у Призрену у привремено епархијско сједиште у Грачаници, а 17. марта те 2004. године почели су погроми над Србима, када су паљене цркве и манастири и када су у Призрену изгорјеле све зграде и све богомоље Српске православне цркве.

Књига "Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку" представља збирку докумената које су током двадесетога вијека писали бројни свештеници и други очевици, свједочећи из прве руке о геноцидним злочинима над српским народом. Ти извјештаји слани су надлежним црквеним органима Рашко – призренске епархије. На око 500 страница књиге наведено је мноштво ових докумената који, гледано по међународном праву, потврђују геноцид над Србима. Ова књига, како је рекао Његово преосвештенство епископ – рашко призренски Артемије, нема аутора и нема почетка ни краја. Злочини геноцида чињени су и у деветнаестом, а настављени су у двадесет првом вијеку.

О књизи су говорили његово преосвештенство епископ рашко – призренски Артемије, др Радош Љушић, професор историје на Филозофском факултету у Београду и Славица Радомировић, која је прегледала архивску грађу Епархије рашко - призренске и одабрала документе за ову књигу.