Међународни научни скуп: „Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној Гори-данас”
У име Православне
Митрополије Црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-никшићке, организатора
међународног научног скупа на тему „Правни положај цркава и вјерских заједница
у Црној Гори – данас”, предвиђеног да се одржи крајем маја (23-25. мај) ове године
у Бару, задовољство нам је да јавност упознамо са поводом и садржајем ове
манифестације.
У државама насталим на тлу СФР Југославије, историјски се наметнула потреба да се демократским законима правно уреди положај цркава и вјерских заједница, као и да им се врати бесправно одузета имовина. Стицајем извјесних политичких околности, у нашој држави, Црној Гори, то се још није догодило: нема закона о вјерској слободи и није враћена Цркви отета имовина. Сматрајући неопходним да се у што краћем року донесу закони о правном положају цркава и вјерских заједница, као и о реституцији њихове имовине, настојимо да од 23. (петак) до 25. (недјеља), маја ове године, у Бару, буде одржан Међународни научни скуп на тему „Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној Гори – данас.”
Тематика оваквог Скупа би се тицала могућих законских рјешења која би, на ову тему, у скоријој будућности донио црногорски парламент, као и компаративне анализе ријешених државно-црквених односа у окружењу, са могућим освртом на историју ове проблематике у Европи. Овај Скуп би уједно утврдио спремност цркава и вјерских заједница да у најбољој намјери учествују у изради ових закона, као оне институције на које се ти закони односе.
Поред Православне Митрополије Црногорско Приморске и Епархије Будимљанско-никшићке, организацију овог скупа подржаће: Бискупска Конференција Римокатоличке цркве Србије и Црне Горе, Исламска заједница у Црној Гори, Међународни фонд јединства православних народа (Москва) као и међународна фондација „Конрад Аденауер” са сједиштем у Њемачкој.
Поред домаћих црногорских правника, теолога и интелектуалаца, у раду скупа учествоваће еминентни познаваоци правне проблематике државно-црквених односа из земаља Западне Европе, из Русије, Грчке и Бугарске, као и из земаља у окружењу. Међу њима је, са једне стране, велики број универзитетских професора, бивших и актуелних политичара, а са друге стране, значајан број црквених великодостојника. Организатори скупа сматрају нарочито важним учешће у њему, представника најрелевантнијих државних органа Црне Горе, и из тог разлога позив смо упутили предсједнику и премијеру Црне Горе, одговарајућим министарствима Владе Црне Горе, скупштинским одборима, као и црногорском омбудсману. Искрено се надамо да ће сви они, препознати као природно и потребно, своје учешће на овом експертском сабрању.
У прилогу овог нашег обраћања јавности, достављамо:
1. списак позваних учесника;
2. кратак концепт нашег виђења проблематике која је повод организовања овог Међународног научног скупа.
Цетиње, 28. априла 2008. г.ЗА ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
|
Списак позваних учесника:
- предсједник Републике Црне Горе, господин Филип Вујановић - предсједник Владе Републике Црне Горе, господин Мило Ђукановић - министар правде у Влади Републике Црне Горе - министар финансија у Влади Републике Црне Горе - министар за заштиту људских права у Влади Републике Црне Горе - Православни Митрополит Црногорско-приморски - Православни Епископ Будимљанско-никшићки - представник Римокатоличке цркве у Црној Гори - представник мешихата Исламске заједнице у Црној Гори - Валериј Алексејев (предсједник Фонда јединства Православних народа -Москва) - Јозеф Хомајер надбискуп ( представник Бискупске конференције земаља Европске Уније) - Власиос Фидас (професор, Универзитет у Атини, Грчка) - Сима Аврамовић (професор, Универзитет у Београду, Србија) - Младен Вукчевић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Велибор Џомић (свештеник, Православна Митрополија Црногорско-приморска, Подгорица) - Душан Ракитић (бивши секретар за законодавство у Влади Републике Србије, Београд) - Небојша Вучинић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Драго Чепар, представник Владе Републике Словеније представник Владе Републике Хрватске - Петер Вајс (представник парламента СР Њемачке) - Богољуб Шијаковић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора; бивши министар вјера у Влади СР Југославије) - С. Попов (предсједник Одбора Руске Думе за односе са вјерским заједницама ) - Иван Желев ( представник Владе Републике Бугарске ) - Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије (Босна и Херцеговина) - Срђан Дармановић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Томо Вукшић,представник Римокатоличке цркве Босне и Херцеговине - Станислав Хочевар, Надбискуп Београдски (предсједник бискупске конференције Србије и Црне Горе) - Шефко Црновршанин (омбудсман у Црној Гори) - Витомир Поповић ( омбусман у БиХ) - представници Одбора за људска права Парламента Црне Горе - представник Одбора за законодавство Парламента Црне Горе - Радован Биговић (професор, Универзитет у Београду, Србија ) - Драган Шоћ (бивши министар правде у Влади Републике Црне Горе) - Соња Томовић-Шундић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора; савјетник предсједника Републике Црне Горе) - Зоран Крстић ( професор, Универзитет у Београду, Србија) - Герхард Робертс (професор, Универзитет у Триру, Њемачка) - Зоран Жижић (бивши предсједник Владе Савезне републике Југославије) - Митрополит Емануел (представник Православне Цариградске Патријаршије при сједишту ЕУ у Бриселу) - проф. Папастатис (Универзитет у Солуну, Грчка) - проф. Силвио Ферари ( професор, Универзитет у Милану, Италија) - Игор Понкин, представник Руске Православне Цркве - Драго Радуловић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Зоран Рашовић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Владимир Тодоровић ( Дирекција за реституцију Републике Србије) - Весна Голужа ( предсједница Фонда за реституцију Републике Хрватске) - Милан Радуловић ( бивши министар вјера у Влади Републике Србије) - Саво Марковић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Славко Лукић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора) - Срђан Вукадиновић ( социолог, Подгорица, Црна Гора) - Делегација Европске Комисије у Црној Гори (г. Маурер и Г. Рамболд) - предсједница Фондације „Конрад Аденауер“ за Србију и Црну Гору госпођа Нолти - амбасадори Руске Федерације, Сједињених Америчких Држава, СР Њемачке, Грчке, Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске у Црној Гори |
|
КРАТАК КОНЦЕПТ НАШЕГ ВИЂЕЊА ПРОБЛЕМАТИКЕ КОЈА ЈЕ ПОВОД ЗА ОРГАНИЗОВАЊА ОВОГ НАУЧНОГ СКУПА Као организатори планираног скупа, сматрамо да је у правном уређењу односа државе и Цркве неопходно поштовати четири фундаментална начела, а то су: вјерска слобода, неутралност државе, принцип једнакости вјерских заједница, право цркава и вјерских заједница на самоодређење. 1. Држава и вјерске заједнице су упућене на међусобну сарадњу због тога што постоје заједнички јавни интереси државе и вјерских заједница, због тога што су држављани и вјерници једни те исти људи и што имају слободе и права које је држава дужна да јемчи, а међу којима вјерској слободи и праву припада изузетно мјесто. Осим тога, мноштво је конкретних разлога због којих као правни модел односа државе и вјерских заједница предлажемо систем кооперативне одвојености и сарадње државе и вјерских заједница, идући тако у сусрет савременим трендовима у европском законодавству у области државно-црквеног права. У вези с тим, комплексност правног односа државе и вјерских заједница огледа се у мноштву конкретних права у области вјероисповиједања која закон треба да садржајно обухвати и нормира: социјална права и равноправни статус вјерских службеника, право на организовану духовну помоћ у војсци, затворима, болницама и другим државним установама, приговор савјести; помоћ у извршењу правоснажних одлука надлежних црквених органа од стране државе, признавање црквених матичних докумената пред државним органима, положај вјерских школа и факултета у образовном систему; статус, права и обавезе верских добротворних организација; заштита културног и вјерског насљеђа; најзад, а томе треба посветити посебну пажњу, право на вјерску наставу (вјеронауку) у државним школама. На тај начин јасно би се показало да законодавац вјерску слободу, као саму срж слободе, схвата конкретно а не апстрактно, и да као таква буде зајемчена, а не само прокламована проформа. 2. Посебан проблем је непостојање закона о реституцији одузете имовине црквама и вјерским заједницама. Предлажемо и тражимо да нам се у најкраћем року на законит начин врати наша противправо одузета имовина. Постојећим законима реституција је омогућена свима осим црквама и вјерским заједницама, што одудара од правне праксе у великој већини земаља које су напустиле комунизам. Уз то, у Црној Гори не постоји правна сигурност ни у погледу имовине која је сада у посједу вјерских заједница. Не ријетко се догађа да антицрквена лица, преко медија, најављују отимање црквеног посједа, а да надлежни државни органи на то не реагују. 3. То није једини разлог да се утврде медијска права цркава и верских заједница и да се јавни медијски сервис обавеже на вјеродостојно и цивилизовано извјештавање о црквеном и вјерском животу у Црној Гори. У новом, не више комунистичком социјалном пољу цивилизован однос према црквама и вјерским заједницама има за циљ друштвену стабилност као вриједност нужну за демократско и европско друштво. Први услов за то је да се поштује идентитет цркава и вјерских заједница, који происходи из њиховог неотуђивог права на самоодређење. Држава треба да јемчи и штити права која цркве и вјерске заједнице имају са таквим идентитетом какав имају, а не да их признаје у смислу да успоставља и признаје њихов идентитет. Једноставније речено, држава овдје не производи онтолошки реалитет, већ правни реалитет. Правно признати Цркву и вјерску заједницу значи систем обавеза у односу на Цркву и њен идентитет који држава мора да прихвати. Другачије речено: право да се вјерује значи обавезу државе према онима који вјерују. То важно и комплексно право медији, у првом реду државни, су дужни да промовишу, а не да дезавуишу. |
