У манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта 26. јуна, на празник Сабор Светог архангела Гаврила завршен је овогодишњи Сабор православне омладине Црне Горе.

Свет службу Божију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Чешке и словачких земаља Георгије и Епископ пакрачко- славонски господин Јован.

Архијерејима је саслуживало многобројно свештенство и свештеномонаштво из наше Митрополије и гости из других Епархија Српске православне цркве, Грчке, Русије, Чешке и Словачке цркве, Албанске цркве и Охридске Архиепископије, а молитвено је учествовао велики број вјерника.

Одговарали су хорови „Симонида“ из Грачанице, и „Свети Козма Етолски“ из Подгорице.

Литургијску проповијед на тему празника након читања Јеванђеља  одржао је Владика пакрачко-славонски Јован.

По завршетку светог причешћа, архијереји су благосиљали славски колач, а Митрополит Амфилохије је онда казао да је овај свети трон апостолски, светосавски, зетски, црногорски и приморски кроз вјекове давао бројне изданке.

„Од првог зетског епископа Илариона, послије њега Евстатија Превлачког, архиепископа српског, хиландарског игумана. Изњедрио је и Светог Петра Цетињског и Светог Петра Ловћенског Тајновидца и свештеномученика Јоаникија црногорско приморског, а у наше вријеме је одавде изникао светитељ Божји, Мардарије љешански, либертвилски и свеамерикански“, казао је у својој бесједи Митрополит Амфилохије.

Он је позвао вјернике да се усрдно моле за обнову древног манастирског храма Светог архангела Михаила.

„Он треба да васкрсне до 2020. године, али то зависи од ваше молитве. Да се помолимо за ове наше који су задужени за старине. Они мисле да се старине најбоље чувају ако се конзервира камење. Ово нијесу такве старине, ово су старије, гдје је сваки камен светиња која се чува. Нико га боље не чува од Цркве Божје и народа Божјег који је градио те цркве и уграђивао себе у њих“, нагласио је Владика Амфилохије.

Он је посебно поздравио Владике Георгија и Јована, а Владика Георгије је Митрополиту Амфилохију , свештенству и вјерном народу пренио поздраве и благослов предстојатеља Православне цркве Чешке и Словачке Архиепископа Растислава.

Учеснике и госте поздравио је предсједник Братства православне омладине Црне Горе, свештеник Мијајло Бацковић.

„Први пут након петнаест година а можда више Сабор је трајао три дана. Потрудили смо се заједно са манастирским братством и његовом управом, нашим Митрополитом, да опет вратимо сјај и значај овом Сабору који је 24. по реду. Први, други и трећи Сабор помагала су нам наша браћа из Балканске организације младих Васељенске патријаршије. Касније је било много теже због ситуације у нашој земљи, а није лако ни данас. На својим мајицама Братство носи по благослову Митрополита натпис ‘Витезови православља’. Прије десетак година када је био напад на Цетињски манастир, наш Владика није био ту. У његовом одсуству покушали су да уђу у манастир, мислећи да смо раслабљени, да упадну и отму светињу цетињску. Тада је 200 момака Братства православне омладине било у манастиру, на Ћипуру. Мјесец дана су остали закључани и нису дали наше светиње и зато је то можда највећи благослов овога братства“, рекао је предсједник Братства православне омладине.

Програм завршног дана Сабора био је посвећен 200-ој годишњици погибије вожда Карађорђа.

Тим поводом је драмски умјетник Иван Вучковић извео минијатуру у којој је глумио вођу Првог српског устанка, бесједио и говорио стихове њему у част.

Предавање на тему „Карађође и Црна Гора“ одржао је историчар др Александар Раковић.

„Карађорђе и Петар Први Петровић Његош, зачели су идеју о српском уједињењу, а њихови потомци су уједињење дочекали тек 1918. Идеја новог српског уједињења мора непрестано да се његује како би ове или будуће генерације поново ујединиле Србију, Црну Гору, Републику Српску“, поручио је Раковић.

У програму су још наступили група „Родослов“, хор дјеце из Грачанице, гуслар Голуб Биговић, отац Арсеније Арсенијевић и група „Пирг“, Асим Сарван, као и хармоникаш Бошко Тујковић.

Приређена је и изложба фотографија „У сусрет руском цару“, поводом стогодишњице страдања царске породице Романов.

Рајо Војиновић