Поводом празника Светог Саве, првог Aрхиепископа и учитеља српског служена је литургија у Венецуели у цркви Светог Ђорђа у Каракасу у недељу 29. јануара 2017. године. Литургију је на шпанском језику служио високопречасни архимандрит др Евстатије са сабраним вјерницима ове парохије.

Поводом празника Светог Саве, првог Aрхиепископа и учитеља српског служена је литургија у Венецуели у цркви Светог Ђорђа у Каракасу у недељу 29. јануара 2017. године. Литургију је на шпанском језику служио високопречасни архимандрит др Евстатије са сабраним вјерницима ове парохије.

Отац Евстатије је вјерном народу бесједио на шпанском језику говорећи о Светом Сави. Светосавску бесједу архимандрита Евстатија преносимо и у преводу на српски језик.

 

БЕСЕДА ЗА СВЕТОГА САВУ

Свети Сава се родио пре више од 800 година, и његово тјело тј. свете мошти су спаљене у 16. веку, али његов дух кроз његов народ живи и живећедо другог доласка Христовог. Његовем ошти је спалио муслимански окупатор и непријатељ Хришћанства тада у Србији, а данас широм света. Још од 13 века, нас уништавају исти они који данас по свету убијају децу и недужне људе широм света, али ако је спалио његове мошти, није спалио личност светога Саве, јер је свети Сава као равноапостолни молитвом и причешћем себе узидао у Живот Вечни. Спаљен, постао је неуништив и вечан, тако да још увек траје и трајаће, јер је пепео светога Саве хришћанина православца живототворнији од мусламанске секте и свих оних који се и данас боре против тог пепела. Размишљам шта би дао неки други народ да има Светога Саву за учитеља или просветитеља?! Свети Сава није неко ко је основа онеку Цркву одвојивши се од Мајке васељенске Цркве, већ је свој народ увео и сродио са васељенском саборном и апостолском, православном Црквом. Свети Сава није само себе узидао у Цркву, већ је кроз свети олтар и свету Литургију увео исвој народ, Српски род, у Тјело Христово, кроз свето причешће у вечност.

Он је увео у веру православну један храбри и чувени народ , јер је православно хришћанство за храбре! Кукавице нису способне да буду православни хришћани, нити су способнида учествују у светим Литургијама, јер за учешће у светим Литургијама је потребан подвиг, а подвиг је за храбре, јер храборст је потребна за веру и још више је потребна за љубав и за спасење. То нам и показује страх код апостола Петра, који када види да је његов Господ ухапшен и одведен, он га се одриче, али по Васкрсењу, и победи Господа нашега Исуса Христа Бога, и апостола Петра, он се каје и добија храброст да после и страда најхрабрије, мученички исповедавши веру у Христа. Господ осетивши његово покајање које се оличи храброшћу, јер исповеда љубав, а за љубав је рекох потребна храброст, прихвата апостола Петра. Петар исповедивши храброст кроз љубав, доби одговор од Господа, Који каже апостолу: "Напасај овце моје"!Јеванђеље по Јовану 21. глава. Треба бити храбар па некоме рећи данас да га волимо. У православно хришћанском смислу ако некога волимо онда ћемо за њега ида живимо и страдамо, као апостол Петарпосле покајања, или као свети Сава што је љубио Цркву православну, страдао и жртвовао се да би свој народ у њу узидао, истао као што је апостол Петар камен Цркве васељенске, и Сава је узидао и себе као камен и додао још нас каменчићада се узидамо.

Још из Старог Завета се види да је храброст узрок љубави или да је љубав узрок храбрости код пророка Данила и три младића, које увек помињемо у песмама и молитвама. Још видимо из примера храброг и честитог Јова, из живота апостола који су страдали као мученици. Из књиге Пролга која за сваки дан описује тврду веру и храбри живот безброј мученика, који су страдали исповедавши веру православну у Васкрслог Христа и тиме је пренели и на друге да би и они поверовали. Наш род, из кога потичу мученици и од пре Косовског боја1389. године па кроз целу нашу историју до дан данас, исповедају учешћем у Светим Литургијама веру у Свету Тројицу, у Васкрслог Христа. Данас немојмомислити ако се не убија мачем и ножем да се крв не пролива, да нема муценика.Сећам се колико смо се молили током рата за очување православног народа у бившој Југославији, "Господе само да се крв не пролива", ево не пролива се, али умиремо од неких болести, распадамо се , али нека нам Бог да снаге и те муке да издржимо да би смо као што каже молтва на Литургији..."да крај хришћански верно доживимо...". Сад можемо да схватимо због чега и данас има Срба који су поверовали, и оних који немају храбрости, тј. љубави да верују. Треба бити храбар па веровати 70 или 80 година, да би смо задобили вечност. Отуда можемо да закључимо зашто је данас оволико невоље или зла у свету, зато што нема љубави, нема храбрих људи, не да гину, већ само да воле. Храброст је волети, кукавице мрзе и ако треба сами себе и убијају да би тако убили и оне око себе, што свакодневно видимо по свету. Сад скоро је било за Божић, јер смета им што се Бог родио као човек, да би човек постао Бог кроз свете Литургије.

Сава је један принц, који је храброст и љубав добио од Господа васкрслога, и оставио Царски престо и притрчао олтару, да служи вечну Литургију и вечно да причешћује васкрслим Христом свој народ, и све друге народе широм света који чују за њега, јер Саву називамо и равноапостолним.

Он нам је учитељ и духовни отац, који је један мали народ светом Тајном Крштења и Причешћа увео у Васељенску православну Цркву, и тако је српски народ са Богом здружио. Кроз веру православну, причешћем и љубављу је тај исти народ и човечанство задужио. Због тога и кажем да је сваки дан његов празник. Синови и потомци Светога Саве и дан данас сведоче по свету Веру православну и њене благодати које нам Господ, Бог васкрсења, љубави и живота стално открива. Синови светосавци су човечанству пренели благодати светога Саве. Да поменемо оне који су сад са нама кроз божанска откровења. Без струје би нам живот био као неким племенима у Амазону,али нам је светосавац Никола Тесла помогао да је имамо. Без телефона и мобилних не бисмо могли изгледа да функционишемо, па нам је светосавац Михајло Пупин такође помогао. Чак шта више њих двојица су били и савременици и пријатељи, молећи се Богу и светом Сави су обасјали човечанство и проширирли комуникацију. Такође на Марсу и на Месецу постоје кратери који носе име Милутин Миланковић. То је један научник, астрономије који је урадио најтачнији календар који нам треба да би смо знали да се орјентишемо у времену, и из тог времена да уђемо у вечност. Он је такође био син православне вере, потомак рода светога Саве. Има их још, али да поменемо оне који су сад са нама кроз своје овоземаљске плодове и доприносе док је света и века. Колико је светитеља, мученика, девственица, мајки и других, колико је потомака Светога Саве који нису никад заборавили да шире веру, љубав и храброст Цркве православне. Нека се на њих и ми угледамо и никад не заборавимо да од Светога Саве потичемо, а путујемо ка Царству Небеском и Животу Вечном.

Нека Свети Сава умоли Оца нашег нам небесног Господа Исуса Христа васкрслога да нас благословии чува у овоме веремну до краја света и века. Амин!

Сретан нам дан Светога Саве! Нека Вас васкрсли Господ благослови!

 

 

---

Отац Евстатије је вјерном народу бесједио на шпанском језику говорећи о Светом Сави.

 

Queridos hermanos y hermanas, estamos hoy aquí para celebrar el día de Santo Sava, el santo más grande e importante de nuestra historia. Dejadme primero contarles la historia de él. Sveti Sava nació hace más de ochocientos años en lo que entonces era el primer país de los serbios. Él era príncipe, su padre Esteban Nemania, fue el fundador del país y el primer gobernador medieval que tuvimos. Sava, entonces conocido por su nombre Rastko, iba a ser el sucesor, el futuro rey del país serbio. Pero a Sava no le atraían las cosas materiales, él se pasaba sus días leyendo y hablando con los monjes que pasaban por su casa. Teniendo veinte años de edad, Sava huyó de su casa y busco su paz en el Monte Atos, en Grecia. Estuvo en los monasterios rusos y griegos donde nuestros hermanos ortodoxos le ayudaron y le guiaron en la fe ortodoxa. Poco después Sava decidió, con el apoyo de su padre, a construir el primer monasterio serbio en Santo Monte- Hilandar.

Este santo dedicó su vida al pueblo serbio, enseñándonos a leer, dando nos leyes, guiándonos en la iglesia hacia el Reino de los cielos. Posteriormente, Sava se convirtió en el primer arzobispo de la iglesia ortodoxa serbia. El, como se normalmente cree, no separó nuestra iglesia de la Iglesia Ecuménica, él nos ayudó a unirnos con la Madre Iglesia a través de las oraciones. Él era y es nuestro maestro, nuestro padre, nuestro apoyo y consuelo. Incluso después de su muerte, que ocurrió en el camino de vuelta de Jerusalén, cuando tenía él sesenta años, su presencia guiaba el pueblo Serbia a seguir adelante.

Por esta razón, en el siglo dieseis los Otomanos, que conquistaron serbia un siglo antes, decidieron a quemar públicamente su cuerpo en Belgrado. Quemaron sus reliquias, pero su espíritu a través de su gente vive y vivirá hasta la segunda venida de Cristo. St. Sava a través de la oración y sagrada comunión amurallo a sí mismos en la vida eterna. Quemado se convirtió en indestructible y eterno, de modo que todavía dura y durará, ya que son las cenizas del que nos dio la vida, d de San Sava ortodoxo, más fuertes de la secta musulmana que nos intentó destruir en la edad media y que sigo matando en el mundo hoy en día.

I Santo Sava introdujo a la fe ortodoxa un pueblo valiente y famoso porque el cristianismo ortodoxo es para los valientes! Los cobardes no son capaces de ser cristianos ortodoxos, ni son capaces de participar en la liturgia sagrada como para la participación en la sagrada liturgia que se necesita es el riesgo, la valentía, la hazaña; los desafíos de la fe son para los valientes, y aún más valentía se necesita para el amor y la salvación.

Hasta Antiguo Testamento muestra que la valentía causa el amor o que el amor es la causa de coraje. Solo pensad en el profeta Daniel y tres jóvenes que todavía mencionamos en cantos y oraciones, o en el ejemplo de valiente y honesto Job, o en la vida de los apóstoles que murieron como mártires, o pensad en el libro Prólogo, que por cada día que describe la dura vida y la fe de innumerables mártires, que murieron confesando la fe ortodoxa en el Cristo resucitado y, de esa manera, la traspasaron a los otros para que ellos creen también.

Sava es un príncipe que recibió el coraje y el amor que del Señor resucitado y dejó el trono imperial y subió al altar para celebrar la liturgia eterna y para celebrar comunión eterna son su pueblo, pero también con otras naciones de todo el mundo, por eso le llamamos Sava-igual a los apóstoles. Él es nuestro maestro y padre espiritual, que consiguió a través de secretos sagrados de bautizo y comunión, introducir una pequeña nación, la nación serbia, al reino ecuménico de la fe ortodoxa, uniéndonos en el amor, en la esperanza y en la fe. Por eso digo, que su día es cada día.

Hay muchos que han seguido sus pasos y que nos inspiran que nosotros también vamos por el mismo camino, por el camino de fe ortodoxa, amor y valentía. Sus hijos y descendientes todavía testifican su fe y bendiciones, nos hablan del Señor, del amor y la vida, que él nos revela cada día. Incluso si no conocemos algunos de ellos, cada día disfrutamos de sus dones. Sin la electricidad viviríamos la vida de unos pueblos de Amazonia, pero Nikola Tesla, fuerte en su fe ortodoxa, nos la dejo como herencia. Tampoco podemos imaginar la vida sin celulares y eso lo tenemos a agradecer a otro hijo de St.Sava, a Mihailo Pupin. Ustedes quizá nunca escucharon de esta gente, pero ellos eran amigos, trabajaron juntos para que ahora nos podemos comunicar mejor, y todo estando fuertes en la liturgia y su fe. Milutin Milankovic fue un científico serbio, que formulo el calendario perfecto, con menos desviación, y que tiene el honor que dos cráteres, uno en Marso y otro en la Luna, tienen su nombre. El, como los dos anteriores, era el hijo del pueblo serbio, el descendiente de la sagrada familia de Santo Sava, que nunca han olvidado que la fe del Padre y el amor y el coraje de la Iglesia ortodoxa, que no han dejado de mirar hacia arriba y nos recuerdan que nunca hay que olvidar que desde St. Sava provenimos y que él nos lleva en el viaje al reino de los cielos y de la vida eterna.

Nuestro pueblo, que tiene muchos mártires, incluso antes de la batalla de Kosovo en mil tres cientos ochenta y nueve, comparte la fe ortodoxa y profesan la participación en la sagrada liturgia en la Santa Trinidad y en el Cristo resucitado. Tenemos que entender lo que dice una oración de la liturgia " que el final cristiano vivamos fieles", que tenemos que creer y amar el Dios no un día, no dos, sino toda la vida para salvarnos en el reino de cielo. Por lo tanto, podemos concluir que hoy hay tantos problemas o males en el mundo, porque no hay amor, no hay gente valiente no para morir por la fe sino sólo para amar. Hay que tener el coraje para amar, los cobardes odian y matan, porque no tienen la fuerza que nosotros encontramos en el amor hacia el Dios.

Para terminar, oremos que el Santo Sava pida al Padre, al nuestra celeste Señor Jesucristo resucitado, las bendiciones para nosotros y que nos protege en estos tiempos y hasta el final del mundo.

Feliz día de Santo Sava!

Que el Señor resucitado derrame las bendiciones sobre Ustedes.