На Новом бежанијском гробљу у Београду, у четвртак 1. децембра 2016, сахрањени су земни остаци новопрестављеног слуге Божјег Момчила Савовог Мићовића.

Опијело у цркви Светог апостола Томе на Новом бежанијском гробљу, служио је Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, викар Патријарха српског уз саслужење бројног свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархија будимљанско-никшићке, милешевске и других Епархија наше Цркве.

Послије одслуженог опијела, ријечи утјехе и наде члановима породице, родбини, пријатељима, кумовима и поштоваоцима покојног Момчила Мићовића, професора у пензији, упутио је Преосвећени Епископ Арсеније. Владика је  казао да се хришћани са помијешаним осјећањима опраштају од својих најмилијих, осјећајући, најприје, тугу због растанка са вољенима са којима су имали живу и нераскидиву заједницу, а у исто вријеме и радују се, јер знају да је овај растанак привремен и да ће се опет видјети у Царству Божјем.

Од дугогодишњег пријатеља, професора Момчила Мићовића бираним ријечима опростио се проф. др Милан Радуловић, који је казао да је он био скроман и тих човјек, без великих амбиција и уплитања у политику и јавни рад. Момчило није био само професор, него и научник, па ће његове књиге, према Радуловићем ријечима, младим српским етнолозима и антрополозима бити узор како се темељно и прибрано пише о једном патријархалном свијету који полако нестаје.

У име у име Бањана и Приграђана, Момчиловог родног мјеста, последњи поздрав и захвалност за љубав коју је гајио према свом завичају, упутио је професор Веселин Матовић. Матовић је казао да се Момчилов животни пут не разликује много од животних путева на хиљаде оних који су из Херцеговине из Црне Горе, вођени жељом за знањем и бољим животом, дошли у српску престоницу и у њој остали заувијек. Ипак, Момчило се, према Матовићевим ријечима, од многих разликовао по величини свог духа, љепоти душе, снази ума, по ширини и пуноћи свог срца.

На великој очинској љубави са којом је, у браку са супругом Душанком, подизао дјецу и био им велика подршка, захвалио је, у име породице Мићовић, син Стојан.

Момчило Мићовић, брат Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, рођен је 1945. у Приградини код Никшића. Школовао се у Велимљу, Билећи, Никшићу и Београду, гдје је дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету. Бавећи се педагошким радом објављивао