Сабор свештенства и свештеномонаштва у Бијелом Пољу

Tagged:

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством и свештеномонаштвом Епархије будимљанско-никшићке и Епархије милешевске, Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова 4. априла 2016, на празник Светог свештеномученика Василија Анкирског, у цркви Светог Николаја Мирликијског – Никољцу у Бијлом Пољу.

Овом приликом обављена је Света тајна исповијести за свештенство ових двију епархија, а свештенике и народ су исповиједали протојереј-ставрофор Милутин Андрић и игуман Арсеније (Самарџић).

Ријечима архипастирске бесједе обратио се владика Јоаникије, истичући да су посљедње ријечи Христове на земљи, прије вазнесења, биле "Идите, проповиједајте, крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа, и ево ја сам са вама у све дане до сврштетка свијета и вијека."

Након службе обављен је братски састанак свештенства двију епархија. Уводно слово је одржао Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Милешевске епархије Г. Јоаникије говорећи на тему: Свештеничка служба данас - проблеми и изазови.

Нарочито је истакнута специфичност данашњег тренутка у коме се налази српски народ у овим двјема епархијама, указано на пошаст коју доноси „бијела куга", која односи више живота него било који рат који буде и прође. Изумирање становништва, пад наталитета много дубље погађа и рањава биће једног народа од сваког сукоба... Владика Јоаникије је подвукао коју улогу има мисионарење у савременом друштву. Црква се налази у заиста незавидном положају, јер она увијек прати и народ и у њој се као у огледалу виде сва кретања једног народа. Црква као цјелина увијек пати, ако страда и најмањи њен дио.

То је послије уводне ријечи била и тема којом су се појединачно бавили архијерејски намјесници, али и свештеници који имају запажено искуство и значајне резултате у свом пастирском раду. Дошло се до закључка да је ово ипак само указивање на тему, да се мора што подробније и софистицираније приступити сваком човјеку, јер човјек у данашњем тренутку живи окружен, али и обремењен техничким достигнућима. Техника и наука имају своју моћ, могу бити добри помагачи, али веома лоши господари уколико им се човјек својом душом потчини. Зато свештеник као духовни родитељ и руководитељ има улогу да будно прати и бди, као прави пастир над својим словесним стадом.

У духу братске љубави и са жељом за поновним сусретом завршено је братско сабрање ове двије епархије Српске православне цркве, још једном потврђујући истину да нема граница међу браћом уколико постоји љубав и слога као везивно ткиво.