Са благословима Његовог Блаженства архиепикопа тиранског и албанског г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и ове 2016. године свечано је прослављен Бадњи дан и Божић у Враки код Скадра. По први пут након тачно сто година одслужен је и парастос потопљеним добровољцима и родољубима из Америке, поријеком из Црне Горе, Брда, Херцеговине, Далмације, Лике, Србије и Косова и Метохије, који су потоплљени и погинули у близини луке у Медови на Бадњи дан 1916. године.

У сриједу 06. јануара 2016. године у 15 часова поред цркве Пресвете Тројице у Враки, свештеници Српске и Албанске православне цркве, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић архијерејски намјенсник херцегновски и директор ИИУ „Светигора", јерођакон Јустин Мреновић сабрат Цетињског манастира и свештеник Никола Петани из Скадра освештали су и наложили бадњаке.

Након освештавања и налагања бадњака сабраном народу су честитали бадње вече о. Радомир и о. Никола Петани.На празник Рождества Христовог, у четвртак 07. јануара 2016. године у цркви у Враки служена је света литургија којој су присуствовали вјерници из Скадра, Враке и околине, као и из Црне Горе који су дошли да на својим вјековним огњиштима дочекају празник Христовог рођења.

После причешћа вјернима су подијељени и поклони као дар Митрополије црногорско-приморске и Митрополита Амфилохија, чије поздраве и благослове им је пренио о. Радомир Никчевић. Он је заблагодарио и Архиепископу Албанске православне цркве Његовом блаженству г. Анастасију Јанулатосу на благослову да служи у овом храму, као и свештенику Албанске православне цркве који је саслуживао у божићној литургији замоливши га да пренесе поздраве архиепископу.

Вјерном народу о. Радомир Никчевић, је честитао радосни празник Божић, говорећи о великом дару човјечанству оваплоћења Сина Божијег, Господа Исуса Христа, који је дошао у овај свијет и постао један од нас и тако дао човјеку нову шансу за спасење. Он је својим рођењем, животом, страдањем и васкрсењем осветио цијели свијет па и земљу Албанију иако је од самог рођења до дана данашњег био Знак Препоречни.

„Ова земља је освећена јер је овај народ овдје вјековима походио Господ Исус Христос преко својих апостола и њихових ученика, који су ходили овом благословеном земљом Арбанијом и проповједали науку о Сину Божијем. За оваплоћеног Христа су своје животе овдје полагали и први мученици Христове вјере и због тога је ова земља освећена. Освећена је и нашим прецима, прије свих освећена је животом и мучеништвом Светог Јована Владимира, када у овој јубиларној хиљадугодишњици прослављамо његову мученичку смрт за вјеру православну. Овом приликом вјерне је на албанском језику поздравио и парох скадарски о. Никола Петани, заблагодариши о. Радомиру и делегацији Митрополије црногорско-приморске која увијек са радошћу и љубављу долази да сабира свој народ у Враки и Скадру и тако потврђује да смо сви једно у Христу.

Литургији су присуствовали поред бројног вјерног народа и дјеце из Враке, Скадра и околине и књижевник и бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе г. Будимор Дубак, амбасадор Републике Србије у Тирани г. Мирољуб Зарић са сарадницима, предсједник Удружења књижевника и  Удружења новинара Црне Горе г. Новица Ђурић, књижњевник и издавач г. Радомир Уљаревић, професор српског језика у Скадру г. Светозар Ћираковић, професори Цетињске богословије г. Аполон Мишченко и г. Александар Вујовић, привредник г. Бањо Бјелица и други.

Након литургијског сабрања сви су се упутили на скадарско гробље на којем је одслужен парастос и помен пред новоподигнутим спомеником за погинуле у току рата у Скадру, међу њима 156 Срба и Црногороца и 38 Руса.

ПАРАСТОС ДОБРОВОЉЦИМА И РОДОЉУБИМА ИЗ АМЕРИКЕ, ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, БРДА, ХЕРЦЕГОВИНЕ, ДАЛМАЦИЈЕ И ЛИКЕ,   ПОТОПЉЕНИМ У МЕДОВИ ПРИЈЕ 100 ГОДИНА

Након одслужене свете литургије у цркви Пресвете Тројице у Враки, на позив предсједника Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа" г. Павла Брајовића и предсједника Друштва Светог Јована Владимира из Скадра г. Сима Ајковића, делегација Митрополије црногорско-приморске и Албанске православне цркве, отишла је у луку Медова, гдје је одслужен парастос за 395 пострадала родољуба и добровољца из САД и Канаде који су поријеклом из Црне Горе, Брда, Херцеговине, Далмације, Лике, који су се прије 100 година  похитали у помоћ свом угроженом отечеству и потопили се код ове луке. Након одслуженог парастоса и помињања сваког пострадалог мученика појединачно, прота Радомир Никчевић је положио у море вијенац и цвијеће окадивши море и заливши га освештаним црвеним вином.

У том тренутку један велики талас запљуснуо је све присутне а море и мученици Медовски су се радовали што их Црква и потомство није заборавило. У том таласу сви присутни су осјетили као да их мученици медовсдки и море грли и милује и благодари им на молитви и сјећању.

И на овом мјесту страдања али и великог родољубља сабранима се обратио о. Радомир Никчевић који је између осталог рекао: „Скупили смо се браћо и сестре данас да се Богу помолимо за покој душа наших предака који су овдје свој земаљски живот изгубили прије равно 100 година. Ми се њих сјећамо као једног дивног примјера у нашој историји, када су људи који су имали конфор живота и многи од њих су били амерички држављани, а поријеклом не само из Црне Горе него и из Херцеговине, Далмације, Лике, Косова и Метохије и Србије, дошли да бране своју отаџбину. Они су се одазвали на позив Краља и господара Црне Горе Николе који је тражио да они дођу из Америке не би ли помогли да се сачува отаџбина у то вријеме. Иако су се припремали само са ових наших простора, међу тим добровољцима је било и американаца, Руса, Чеха честитих који су их пратили као љекари и друго медицинско особље. И шта се десило? Пошто је у то вријеме ова лука у Медови била једина слободна лука, они су овдје мислили да исплове, и по свједочењу једнога од њих када су угледали брда и планине Албаније они су почели да се радују као да су угледали своју Црну Гору. Али непријатељске силе су активирали подводне мине и брод је потопљен и они су изгинули. Од 550 колико их је било на броду њих 400 је изгинуло. Већина њих је остала у мору док је понеко тијело море избацало на ову обалу. Не смијемо заборавити драга браћо и сестре да је слобода скупо плаћена. Не само слобода у Првом светском рату, него свеукупна слобода плаћена је крвљу и жртвом нашим славних предака. Зато се ми сјећамо на овај дан не само мојковачких мученика, не само мученика србијанских и црногорских и оних који су ослобађали Албанију од Турака, него се сјећамо данас и Медовских мученика који су овдје изашли пред Господа и који су испунили завјет својој отаџбини. Нека их Бог упокоји, нека им да Царство небеско, јер их је Бог очигледно изабрао да буду наши војници и заступници пред Њим, јер сваки онај који положи душу и живот свој за ближњега свога он је свет пред Богом. Изгубили смо ратнике за земаљску Црну Гору и Србију али добили смо небеске светитеље и заштитнике пред Господом. Молитвама светих Медовских мученика, светих Мојковачких мученика и свих оних који положише живот за одбрану вјере и отачаства Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин."

На овом мјесту сабранима се обратио и г. Павле Брајовић-Јакоја, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача - Розафа" из Скадра, који је казао: „Поштовани амбасадоре Републике Србије, поштовани о. Радомире са делегацијом Митрополије црногорско-приморске, поштовани оче Петани из Албанске православне цркве и сви ви који сте присутни. Требаше нам 100 година да дођемо до овог мјеста да се поклонимо нашим родољубима и добровољцима који су дошли из далеке Америке да помогну успјеху наше војске. Мени је данас изузетна част да могу данас испред свих вас да се представим као предсједник Срба и Црногораца цијеле Арбаније. Иза нас на удаљености од један ипо километар тај брод који је потопљен и на коме су пострадала наша браћа. Ми им данас овим светим чином одајемо пошту јер су они своје животе дали да би смо и ми даанс живјели. Ми Срби и Црногорци у Албанији чуваћемо успомену на ове великане наше историје, и сваке године ћемо им вршити помене и свете службе како их не би смо заборавили, него да би се њиховом жртвом и примјером надахњивала и покољења наша која живе и у Албанији и Црној Гори и Србији, и на свим мјестима гдје живе Срби. Овом приликом се захваљујем у име свих нас и Митрополији црногорско-приморској која се одазвала на наш позив и помогла нам да организујемо овај свети и историјски догађај први пут после 100 година, као и Амбасади Републике Србије и свима вама присутним. Слава им и хвала."

Бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе књижевник г.Будимир Дубак се такође обратио рекавши: „Господине Амбасадоре Србије, представнициМитрополије црногорско-приморске и Албанске Православне цркве, драга браћо и сестре. Ево нас одиста на светом мјесту на славној тачки наше славне и мученичке историје. Ових дана смо у обиљежавању 100 година одкад је овдје пострадала једна велика група наших људи који су кренули из далеке Америке и Канаде, људи који су кренули на зов отаџбине. А нема светијег и чудеснијег зова од зова отаџбине кад се нађе у опасности, зова својој дјеци да је бране. И ма гдје се налазили и ма у каквим условима били дужни су да од непријатеља бране своју слободу, свој крст часни и своје достојанство. Управо тим зовом позвани наши преци дивни и часни су кренули у сакупљању прилога, кренули су у формирање добровољних јединица и надали су се да ће дочекати да ступе на тло своје земље послије више година. Не из оних радости да се сретну са својим ближњима, нити из радости да се ражеле родног краја већ да што прије узму пушку у руку и да се супроставе непријатељу. Многи од њих су стицали свој скромни иметак у рудницима, у непреходним шумама Америке, зарађујући свој новац не би ли помогли својим породицама у Црној Гори. Поред њих на овај зов отаџбине су се одазвала и наша браћа из Далмације, Лике, Херцеговине, Србије, па на том списку имамо и једног Руса. Они су се прије свог страдања порадовали надајући се да ће крочити на тло, које ће за њих бити свето тло, одакле би пружили отпор непријатељу. Међутим, десило се да им је брод потопљен. Али они су сада на небу наши заступници, они су свијетли примјер свима нама како треба жиувјети, како треба љубити слободу и своје отачаство. Нека им је свима вјечна слава и мир на небесима".Парох скадарски Албанске православне цркве Никола Петани рекао је да је ово свети чин и ми смо као хришћани дужни да се сјећамо сваког пострадалог који љуби своју домовину и своје ближње. Овај примјер родољуба из Америке који су кренули да бране своју отаџбину Црну Гору и Србију, свједочи и нама овдје који живимо у Албанији свједочанство жртве и племенитости. На овом и оваквом примјеру сви народи су дужнио да се уче и васпитавају своју дјецу. Ми у Скадру имамо једну пословицу да не можемо да живимо без оних наших преминулих предака. Као скадарском свештенику много ми је драго и много се радујем да смо сви заједно окупљени око Богомладенца Христа и око ових светих мученика. Наши вјерници и наши велики Архиепикоп Анастасије и Митрополит Амфилохије су много учинили на том братском спајању наших народа. Ја вас све поздрављам и живјели на многаја љета", закључио је о. Никола Петани.

После одслуженог парастоса све присутне поздравио је и предсједник Друштва Светог Јована Владимира из Скадра г. Симо Ајковић је рекавши: „Часни о. Радомире и часни оче Никола, и остала браћо и сестре, част ми је пала да у овај свети дан рођења Христовог све да вас поздравим. Да заблагодарим што смо данас заједно да славимо и прослављамо Бога и овај догађај који нама даје велику снагу. Како је казао наш велики и свети Митрополит Амфилохије, од 1992. па до данас, она свијећа која се упалила те године на Васкрс још се није угасила и неће се нигда угасити док смо ми, док је нашег потомства. Ми сви треба да се заложимо да све учинимо за нашу вјеру и нашу отаџбину каоп што су то учинили и ови мученици. Све вас поздрављам и радујем се овом данашњем дану", закључио је свој поздрав г. Симо Ајковић.У име Митрополије Црногорско-приморске и Митрополита Амфилохија сабране је поздравио и јерођакон Јустин Мреновић сабрат Цетињског манастира: „Желим да вас све поздравим у име Митрополита Амфилохија и све пуноће Српске православне цркве. Отац Радомир и професори Цетињске богословије Аполон Мишченко и Александар Вујовић и моја маленскост, дошли смо по митрополитовом благослову на позив Удружења Срба и Црногораца у Албанији, да одслужимо божићну литургију, освештамо и наложимо бадњаке и одслужимо парастос нашим палим прецима, родољубима, на које је мало обраћана пажња на њих и нажалост се врло мало зна о њиховој светој жртви. Овим службама а поготову парастосом ми смо отворили један нови повод да се опет окупљамо и да чувамо нашу старину а и да градимо нашу будућност, која ће ако Бог да бити још светлија и славнија".

Још једном све присутне поздравио је бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе г. Будимир Дубак: „Часни оци Васељенске православне цркве, који сте данас показали шта је православна васељена у заједништву, служењу и љубави, у  служењу нашем Господу Исусу Христу и страдалницима Његовим ратницима који су пострадали за Крст часни и слободу златнбу. Били смо данас и дошли смо на свето мјесто у Медову ГДЈЕ СУ пострадали они који су љубили Господа Исиса Христа и своју отаџбину. Они који су сво своје земаљско благо и своје земаљске животе положили унапријед као жртву за нешто што ће трајати вјековима. Ми смо данас дошли да обиљежимо тек први вијек њихове бесмртности. Док је таквих страдалника и подвижника и Христових ратника ми хришћани не треба да се бојимо од пропасти. Данас кад смо приступили оном простору цијела природа, а то нас учи и сами Његош, на један посебан начин нас је поздравила и заблагодарила што смо ту. Али природа она видљива људским оком је оно што ми не видимо одавде са земље а што нас гледа с неба и благодари нам, а то су ови наши часни преци. Они таласи који су нам непрекидно ишли у сусрет и који су се утркивали који ће бити снажнији да нас загрли и пољуби, а не скваси и упропасти, показивали су да су те душе наших предака биле и у тим таласима. Кад смо се враћали оним мореузом који је подигнут од камена како би ми могли да приступимо и положимо цвијеће у воду, која ће вечерас бити освећена вода, као што је сва освећена већ сто година, али посебно вечерас јер се први пут служило свето опело овим мученицима, наш отац Јустин је рекао, видиш ли како нам иду таласи у сусрет да нам се захвале и да нас пољубе и да нам заблагодаре. И ово јесте био један сусрет и пољубац и благодарење са онима који су положили своје животе за вјечни пољубац Господа нашег Исуса Христа, који љуби овај хришћански народ. Овдје је са нама и наш брат Бањо Бјелица који је дохитао из Моске да подијели овај чудесни дан са нама, а ту је и потомак великих Руса наш брат Аполон Мишченко, а међу овим страдалницима прије сто година је био и један Рус. Благословена и света земља Албанија, она је истовремено и велика гробница и светилиште српског народа. Зато смо се ми данас браћо и сестре овде окупили да не издамо своје претке, да их обрадујемо, да и Господа обрадујемо оним што чинимо и покажемо да смо достојни оних који су знали и шта је отаџбина, шта је вјера, шта је брат, шта је завјет шта је све што је часно људско и поштено. На крају говора г. Будимир Дубак је подигао и здравицу у част 78 рођендана Митрополита Амфилохија и за славу светих мученика Медовских.„Наш велики Митрополит Амфилохије који је све ово благословио и који оволико година све чини, слави данас рођендан, и да му  у овом великом датум који обиљежавамо у сузама и у тузи, у сузама радосницама, подигнемо здравицу за здравље и многаја љета нашег великог и светог Митрополита Амфилохија, а у славу и част светих предака наших мученика Медовских.

Александар Вујовић