Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског Иринеја и благословом Епископа сремског Господина Василија у Карловачкој богословији на Лунчиндан, 31.октобра 2015. одржан је пети Симпосион Просвећеност и одрастање који је окупио теологе и врхунске лекаре из Србије да на тему Здравље је однос Бога и човека једни другима непресушно знање дарују у славу Господа а на корист човека.

Преосвећени владика Василије је одговорио на тему Радост небеса при преумљењу и између осталог казивао о исповести и покајању, искреном покајању и преумљењу у људском уму и душу након којег више не чини грех који је чинио. Данашњи човек отуђен од Бога и Духа Светога изгубио је дах живота, казао је владика Василије и додао:

"Људски је пасти, а сатански у греху остати, док покајање остаје наше друго крштење у сузама.  По Светом Исаку Сирину сви смо ми помало болесни и откривамо порекло сопствених патолошких стања, не само у људској слабости и смртности, већ у личном греху. Такав човек тражи лечење говори Свети Исак; али од кога тражи оздрављење онај коме се Бог смиловао откривши му узроке његове болести и са њом повезане патње. Зар не од оног исцелитеља душа и тела  наших, Господа Исуса Христа? Исти светитељ нас саветује ко казује другима о својим болестима, тај је близу свом исцељењу и лако ће га наћи; опет нас упућује на Свету тајну исповести, јер сви много грешимо. Грех језика је најчешћи и најдубљи људски грех. Ако неко у речи не сагреши, тај је савршен човек, моћан је зауздати све своје тело, каже Свети апостол Јаков..."