У организацији Богословије Светог Петра Цетињског, вечерас, 9. марта у Подгорици је, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења одржана свечана академија у част Недјеље Православља, чиме је завршена овогодишња прослава овога празника у Митрополији црногорско-приморској.

Академија је овога пута одржана у спомен 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог - Стефана Немање и у спомен 100 година од почетка Првог свјетског рата.

У присуству свештенства, професора и ђака Богословије, те многобројних вјерника из Подгорице и других мјеста поздравно слово је изговорио професор ове црквено-просветне установе Драган Радоман.

Ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић уручио је награде побједницима традиционалног ђачког конкурса за најбоље светосавске темате.

Професор Богословије др Будимир Алексић одржао је свечану бесједу посвећену празнику, 900-тој годишњици рођења Светог Симеона Мироточивог и 100-тој годишњици Првог свјетског рата.

Он је казао да су ови велики историјски јубилеји пресудно утицали на историјску судбину српског народа и одредили правац његовог пута кроз старију и новију историју.

Алексић је нагласио да се Светог Симеона Мироточивог  не подсјећамо само због наше старе славе и величине. „Ми се враћамо овом светитељу и државнику да бисмо корачали путем који је он трасирао и да бисмо истрајали на његовом путу".

„То је пут који води ка идеалу небеских вриједности, и који сваком човјеку показује за шта треба да живи и гдје је његово право мјесто. То је пут у заједницу са Христом", прецизирао је Алексић.

Говорећи о другом великом јубилеју, 100-тој годишњици Првог свјетског рата, и страдањима наших предака у њему, он је подсјетио да је Србија тада изгубила трећину, а Црна Гора четвртину становништва.

„Тадашњи српски одговор освајачима био је исти као онај косовски Светог кнеза Лазара: не поклонити се пред силом земаљском, већ пружити отпор. Отуда блиставе српске побједе на Церу, Колубари, Мојковцу и Кајмакчалану", закључио је професор Алексић.

Теолог Александар Вујовић представио је публици књигу чији је аутор - „Споменица Цетињске Богословије".

У програму су још учествовали Хор Светог Василија Острошког из Кумбора, Хор Богословије Светог Петра Цетињског, рецитаторска секција Богословије и дјеца школе вјеронауке са Цетиња.