У сали тржног центра „Нама“ у Беранама, у четвртак 24. октобра 2013.године, одржано је донаторско вече за изградњу Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама.

Вече су организовали Одбор за изградњу Саборног храма и Епархија будимљанско-никшићка, а позиву за овај хуманитарни догађај одазвао се велики број грађана општине Беране. Њима је захвалио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је у свом поздравном слову, између осталог, казао да ће Саборни храм Светог Симеона Мироточивог, који је у градитељском погледу изузетно захтјеван, монументалан и велељепан, уз помоћ Божју, бити завршен до 2019. године. Освећењем овог храма који ће, према Владикиним ријечима, бити украс сјевера Црне Горе, наша Епархија укључиће се у значајан јубилеј Српске Цркве – осам вјекова од њеног оснивања.

У програму вечери наступио је црквени хор Свете мати Анастасије, под диригентском палицом проф. Андријане Вучетић.

Ово је трећа по реду донаторска вече за изградњу Саборног храма у Беранама. Овом приликом прикупљено је око десет хиљада евра.

Иначе, Саборни храм Светог Симеона Мироточивог Стевана Немање почео је да се гради 2000. године.

Аутор пројекта, по коме се гради храм, је архитекта проф. др Љубиша Фолић. Црква је у облику грчког слободног крста. Изнад централног дијела, на висини од око 21 метра, је купола, а на источној страни олтарски простор који се састоји од травеја и олтарске апсиде, завршене куполом и двије бочне апсиде. Са сјеверне и јужне стране су бочне конхе, а са запада посебно наглашени улазни портал и звоници, висине око 13 метара. При улазу, сјеверно и јужно, биће урађени параклиси посвећени Светом Стефану Првовјенчаном и Светом Сави, синовима Светог Симеона. Димензије будућег храма, који ће бити највећа богомоља Епархије будимљанско-никшићке у престоном граду, су у основи 27 метара са 37 метара.

У градњу овог велељепног здања до сада је уложено преко милион евра, које су приложили бројни појединци, приватни предузетници, предузећа и установе из многих српских крајева и дијаспоре, међу којима г. Милија Бабовић, г. Вук Шћекић, као и г. Здравко Станковић.

Визију о подизању светиња имао је и Свети Симеон Мироточиви, који је познат као задужбинар и ктитор величанствених храмова, по чему је српски народ препознатљив у свијету као хришћански народ који има своју историју, традицију и културу.