Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије синоћ је, у склопу манифестације "Видовдански сабор 2013. - Видовдане, мој очињи виде" са свештенством, након вечерње службе у цркви Светог архангела Михаила на Белависти у Херцег Новом, уз присуство и молитвено учешће многобројних вјерника, освештао нови Духовни центар.

Након освећења Центра, у чијем саставу ће убудуће бити читаоница, галерија и кафе-књижара под јединственим називом „Фреска", у црквеној порти су промовисана Митрополитова изабрана дјела.

"Благосиљамо и освећујемо и освештасмо овај духовни дом храма Светог архангела и овога града да би и кроз њега и преко њега било свједочено име Господње, да би светиња вјере хришћанске зрачила на житеље овога града, а онда и на сва друга мјеста, првенствено на оне који буду овдје долазили", рекао је Владика након освећења.

На промоцији Митрополитових Изабраних дјела говорили су: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, у име издавача "Светигоре", издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, те др Драган Хамовић, књижевни критичар из Београда и Никшићанин др Микоња Кнежевић, доцент на Универзитету у Косовској Митровици.

Отац Радомир Никчевић је казао да је дјело Митрополита Амфилохија слично дјелу великих духовника и отаца наше помјесне Цркве - Светог Петра Цетињског и новопројављених Светитеља Владике Николаја и аве Јустина Ћелијског.

"Оно посматра оштро и темељито, а пресуђује право. Његов аутор је живи и словесни свједок вјечнога Слова, који се вишедеценијским присуством, као чувар, наследик и творац личнога духовнога наслеђа, и цетињски пустињак кроз пространства духовнога свијета креће као кроз своје двориште. Својом самилосном љубављу грли подједнако сву твар узводећи је на небо и сабирајући је кроз себе у Богу. И као богослов и као књижевник, и као један од ријетких наших савременика, он једнако дубоко и с великом сабраношћу свога бића, својих снага живи у сва три времена - у прошлом, у садашњем и у будућем", рекао је прота Радомир.

Др Драган Хамовић говорио је о Митрополитовом косовском љетопису. Он је казао да Митрополит Амфилохије образлаже неодрживост свођења косовског подвига на далеку прехришћанску матрицу.

"Отуђена од вјере и осјећања за хришћанску светињу оваква научничка рецепција видовданског наслеђа није могла бити ништа друго до да све што је у њему аутентично хришћанско, рођено из небоземног искуства Цркве и живих хришћанских душа прогласи за пролазно и потрошно сазначје од чијих мртвих метафора ваља коначно растеретити косовску причу, пише Митрополит Амфихије и подвлачи шта остаје као свјесна и нехотична можда последица у таквог растерећења у том сужењу аналитичког видика. Духу који порађа овакве идеје као да је најважније да прве и праве хришћанске Србије и његог косовског срца више не буде, док су и оно што им је претходило и оно што је пројектовано да опстане као њихов симулакрум, и прехришћанско пракосово и постхришшћанска другојачија Србија - сасвим пожељни. Важно је само да се у српском срцу затре спомен васкрслога Христа Спаситеља", уочава Хамовић.

По мишљењу Микоње Кнежевића Митрополитова косовска прича је, ма шта о томе мислили свјетски и домаћи моћници - прича свакога од нас.

Захваљујући промотерима, Митрополит Амфилохије је у надахнутом слову говорио о Косову као "грдном судилишту" не само нашем народу него и Европи и свијету."Сви свјетови су сабрани у маломе, тако да када човјек трага за собом, за тајнама неба и земље и васионе, долази до тога да бесконачност битија нема ништа више од онога што има и најмања тварца овдје на земљи".

Цитирајући стихове Ловћенског тајновидца Светог Митрополита Петра Другог Петровића Његоша "све што блатној земљи принадлежи, то о небу поњатија нема", он је казао да они који принадлеже блатној земљи, у којима није пробуђено и откривено око срца, ума и душе - ништа не виде. "Не знају они ни шта је то Царство небеско нити знају ко је Тај Који се открио и Који се јавља кроз свеукупну Своју творевину, који у маломе открива све Своје тајне".

"Тај онда, природно, не може да схвати ни шта је то косовски 'мит', косовски завјет. Косово није бајка, није прича, није нешто што се тиче само једног народа који је на том простору у одређеном историјском времену живио и стварао и себе уграђивао у Божанску грађевину, у нови Јерусалим, у грађевину онога што називамо Царство небеско. Косово је не само срце овога народа него је жила куцавица свеукупног свијета и човјечанства. Зато они који блатној земљи принадлеже нијесу у стању да схвате косовску причу о Царству небеском", казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио да политичари поручују да се боре за земаљску, а не за небеску Србију. "А и у томе су противуречни па им ја каткад кажем: ако се бориш за земаљску Србију, како се смијеш одрећи Косова и Метохије? То је земаљска, реална, опипљива Србија. Њен Газиместан, њен Лаб, њена Ситница, њени Дечани и Патријаршија, њени гробови и светиње, њен народ, и онај који је био, и онај који јесте и онај који ће бити - то је земаљска Србија. Није она нека фатаморгана. Ако кажеш да нећеш небеску Србију, Небеско царство - у реду, прихватимо то. Али се онда држи онога што је опипљиво, што је реално, у чију службу си ти добио оно мјесто које си добио".

"Очевидно је да се ту ради о нечему потпуно другом. Кад људи оболе од мувљег памћења, онда немојте од њих тражити да могу да виде. Ја се бојим да је једна од основних болести нашег времена, па ево, нажалост, и нашег народа болест мувљег памћења", упозорио је Владика.

"Људи који оболе од мувљег памћења забораве да разликују и шта је то Небеско царство, и како Небеско царство живи. Оно није фатаморгана него опипљива реалност, оно што јесмо. Небеско царство је Марица Мирић коју су четворица у-че-каоваца силовали у Белом пољу код Пећи. Нашли смо је као заклано јагње", рекао је Митрополит Амфилохије.

Промоцију су увеличали чланови Српског византијског хора "Мојсије Петровић" из Београда, који су изводили косовске напјеве.