У Ротердаму је прошле недеље одржан светски познат маратон, на којем је овај пут учествовала и једна Српкиња. Милица фан Нухтерен је својим учешћем сакупила део новца за поправак крова цркве Свете Тројице СПЦ у овом граду. У својој парохији позната као ведро лице које не изостаје ни са једног сабрања, овај пут је направила изузетак. Због обустављеног саобраћаја у граду, у храму се 14. априла нашло осетно мање људи него иначе. Тако на жалост многи нису између осталог чули и једну од најупечатљивијих беседа овде године. Њоме се по читању светог јеванђеља сабранима обратио литургијом началствујушчи, јереј Горан Ковачевић. Овај млади свештеник један је од ретких у дијаспори са својим парохијанима од првих корака у вери, и један од сасвим ретких који у беседама јеванђеоску поруку надграђује над стварношћу наших људи у емиграцији, над животом који је толико другачији од оног у отаџбини. У подужој беседи коју је отац Горан изговорио у недељу 14. априла 2013. (без икаквог писменог предлошка), чули смо прêко потребно тумачење блаженстава, и речи о нашем посту и нашем кајању, и одакле и где се види Васкршња светлост. Отац Горан својим богонадахнутим беседама не посећује и не расветљава само неке у прошлост потиснуте приче. Он их уводи у стварни живот - живот који смо, притиснути толико другачијом околином, својом двојном свешћу и двоструким моралом склони да водимо раздвојен од нашег бављења у Цркви.