Манастир Морача

У кањону Мораче,  преко седам и по вијекова постоји манастир Успења Пресвете Богородице. Са запада је заштићен високим литицама, а са истока се у ријеку улива оближњи поток, стварајући водопад Светигору. Главни морачки храм, Успења Пресвете Богородице, подигао је Стефан, син Вуканов, унук Немањин, 1252. годнне, о чему говори уклесани натпис на надвратнику главног портала. Иако заштићена природним баријерама, Турци су је на почетку XVI вијека похаралн, скинули оловни кров и запалили кровну конструкцнју. У перноду запустјелости неповратно је уништен првобитнн живопис, осим у простору ђаконикона.

Настојањем игумана Томе и кнеза Вучића Вучетића, из Роваца, црква је обновљена и поново осликана 1574. године. Током наредних вјекова манастир Морача је дијелио искушења и невоље са околним племенима. У њему су се окупљали народни прваци ради договора за борбу против Турака. Та зборовања била су нарочито интензивна у 19. вијеку када су манастирски игумани и лично учествовали у ратним окршајима. И поред свих недаћа  Морача није престала да буде духовни и просветитељски центар. О томе шта је манастир значио и у релативно блиској прошлости говоре и чињенице да су Свети Стефан Пиперски, Митрополити црногорски Висарион Љубиша и Митрофан Бан били његови игумани, а да су се у њему духовно уздизали Патријарх српски Гаврило Дожић и садашњи Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско -приморски Амфилохије. У њој је радила школа, у којој су се описмењавали, не само калуђери  него и световна лица.