На симфонији оца и сина, Светога Симеона који је родио Светога  Саву тјелесно и Светога Саве који је родио духовно свог оца, утемељено је свеукупно биће српског  народа кроз историју, а уствари то је оно што је утемељио, започео цар Константин у историји Европе и свијета 313. доносећи Милански едикт, казао је између осталог Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије на синоћној Светосавској академији одржаној у концертној дворани Музичке школе у Котору.

Миторполит Амфилохије је казао и да је цар Константин, доносећи Милански едикт , „ослободио себе и један земни град од паганског многобожачког насљеђа, утемељивши однос цркве и државе".

„Утемељио је и свеукупно људско друштво на симфонији која се касније појављивала кроз историју Источноромејског царства, која је покушавала да се оствари у православним државама . То је тежња и историјска стварност. До које мјере се остваривала је друго питање, али је једно сигурно - да је на тој симфонији, на том сагласју, констатиновске природе саграђена држава Симеона Немање. То је оно што је св. Сава запечатио својим апостолским дјелом као мјеру историјског постојања свог народа, а у исто вријеме је и путоказ другим народима. Јер, оно што је за један народ свето или часно то је истовремено путоказ и за сваки земаљски народ. Св. Сава је земни град освештао небеским отачаством, царством Божјим и царством вјечним. И није цар Лазар први који је схватио да је „земно за малена царство" већ је Св. Сава онај који је то утемељио, а овај потврдио и мученичком крвљу запечатио опредјељење Св. Саве за небески Јерусалим, за дубљи вјечни смисао човјека, народа, земнога града, свеукупне Божје твревине и људске историје", казао је између осталог Миторполит у својој бесједи о Светом Сави.

У умјетничком дијелу програма хор Српског пјевачког друштва „Јединство", којим је дириговао ђакон Михајло Лазаревић, између осталог је извео Мокрањечеву, а претходно и „которску химну" Светом Сави  „О српска млада невина чеда" коју је написао прота Јован Сундачић, парох которски, секретар СПД „Јединство", касније секретар књаза Николе, а компоновао италијански композитор Салгети.

Одломак из Митрополитовог научног рада „Бенедиктинска и светосавска традиција у приморју", као и текст „Акт о слободи религија у Римском царству" читао је новинар Душан Давидовић. Наступили су сопрани Александра Дориша, Јована Мршуља, Весна Ивановић, Душица Ћетковић, Ана Михаљевић. Публика је чула и дио из репертоара етно групе  „Ћилибар" и дјечији хор „Јединства" којим је дириговала Ивана Кривокапић. У име организатора академије, которског Српског пјевачког друштва „Јединство", које ове године слави 175 година постојања , присутима се обратио секретар Драган Ђурчић.