САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО - ПРИМОРСКЕ

ЦЕТИЊЕ, 24. Новембар 2006.г.- Митрополија Црногорско-приморска и друге Православне епархије на просторима Црне Горе, које су у новијој прошлости постојале (Захумска, Рашка, Бококоторска, Пећка, Будимљанско-полимска) и које данас постоје (Будимљанско-никшићка, Милешевска, Захумско-херцеговачка, викарна Диоклијска), биле су и остале једини легитимни представници Православне Цркве у Црној Гори, било да су постојале или да постоје као органски дио древне Пећке Патријаршије, било да су, због ненормалних историјских прилика, живјеле одређено вријеме – аутономно. Као такве, оне су признаване и увијек биле, а и данас су, у општењу са помјесном Православном Црквом српском као и цијелом Православном Црквом у свијету. Као легитимне представнике Православља и титуларе свеукупне покретне и непокретне црквене имовине, признавала их је без прекида у континуитету државна власт Краљевине Црне Горе, предратна и поратна комунистичка Југославија, неке од њих, у своје вријеме, Турска и Аустроугарска империја, па чак и окупацијска власт у временима окупације.

У наше дане први пут у историји Црне Горе Одјељење безбједности Цетиње под бројем 34-01/99-4357/1 под датумом 17.01.2000.г. издало је Увјерење да је под тим датумом пријављено ''оснивање вјерске заједнице Црногорске православне цркве са сједиштем на Цетињу, Груда бб''. Треба истаћи да је оснивање те нове вјерске заједнице у Црној Гори учињено на основу закона о вјерским заједницама који је престао да важи Уставом из 1992.г. при чему је Министарство правде претходно одбило да је региструје.

На основу наведених чињеница јасно је и очевидно за сваког разумног човјека, поштоваоца права и правде, следеће:

1. Недавно, први пут у историји, формирана племенска вјерска заједница под називом ЦПЦ нема никакве везе са признатим Православним Црквама у свијету. Отуда њено свештенство, анатемисано од Православне Цркве, није православно свештенство, њено крштење није православно крштење, њене тајне за Цркву нијесу Свете Тајне, њено причешће није Причешће. Једном ријечју, за васељенску Православну Цркву она је непостојећа.

2. Као таква ова нова вјерска заједница је у апсолутном дисконтинуитету са Црногорском Митрополијом из времена Краљевине Црне Горе, лажно и противзаконито се представљајући као таква и на криминалан начин својатајући њену и других православних епископија у Црној Гори имовину и храмове. Као новорегистрована вјерска заједница за своје може да сматра само оно што стиче и ствара од дана свога оснивања што важи и за све друге било вјерске заједнице било световне ораганизације, било приватна лица. Тврдња од стране неких њених криминалних челника да њој припада 50 православних храмова у Црној Гори или 90% храмова, спада у област правног криминала, који би у истински правној држави био предмет за јавног тужиоца и за кривично гоњење. Да је то тако потврђује и најновија пресуда Вишег суда у Подгорици којом се утврђује да од ове племенске вјерске заједнице својатани храм Св. Јована Крститеља у Бајицама припада као и вазда раније Митрополији Црногорско-приморској. Однос ове вјерске заједнице према Православној Цркви у Црној Гори, њеном идентитету и правима, по много чему претходи и сличан је насилном односу новопојављених вехабија према Исламској вјерској заједници у Црној Гори, ако није и гори.

3. Међутим, оно што забрињава сваког иоле мислећег човјека у Црној Гори јесте то што поједини представници државних органа Црне Горе, па чак и из врха власти, као и декларисани атеисти и острашћени политиканти, под видом ''научних'' скупова, и на друге начине, као и посредством индоктринираних себи наклоњених средстава јавног информисања, упорно настоје и покушавају да афирмишу ову новокомпоновану вјерску заједницу, као наставак славне Црногорске Митрополије.

4. Овакво учешће неких представника државних органа и средстава јавног информисања у лажном представљању ове вјерске заједнице, представља њихово директно мијешање у унутарња питања Цркве и гажење уставне одвојености Цркве и државе, о гажењу елементарних људских и вјерских права и да не говоримо. Фалсификовање историје у име ''науке'' (примјер тога представља ''научни скуп'' на Цетињу који је у току) од стране људи оптерећених идеолошким предрасудама о Цркви представља директни покушај манипулисања Црквом ради остваривања својих идејних и политичких циљева. Та идеолошка острашћеност се показује до те мјере да бивши титоистички и марксистички правници, у Нацрту будућег Устава грађанске Црне Горе, иду чак даље од времена тоталитарне претходне власти: Цркву, по њеном бићу и вјековном устројству, установу васељенско-универзалну и наднационалну, уставно дефинишу по националној одредници, стављајући при томе у досадашњој историји Црне Горе непостојећу ЦПЦ на прво мјесто, само зато што се зове ''црногорска''! То што је тако нешто супротно како европским уставима и праву тако и домаћем уставном наслеђу за такве ''уставотворце'' не значи ништа!

5. Православна Црква посједује своје двијехиљадугодишње устројство и поредак о коме једино она има право да одлучује, чувајући га или мијењајући га, према потребама своје мисије у свијету. Било какви спољашни фактори, ''научни'' или ненаучни, уставни или неуставни, државни или национални, никада нијесу битно одлучивали о том њеном устројству. Данас, у модерном друштву, при самосталности Цркве и државе у међусобним односима – одлучују још мање неголи икада раније у историји. Вријеме је да то коначно схвате и наши ''научници'' и законодавци и да Цркву престану да лишавају оне слободе којом је Бог обдарио од искони, а која јој је загарантована и од људске правде, нарочито у савременом друштву и законодавству.

На Цетињу, 24.11.2006.г.

СЛУЖБА ЗА САОПШТЕЊА

МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ