Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо мистагошке Катихезе Деветнаесту и Двадесету, које су говорене у Јерусалиму. Ово су мистагошке катихезе којих има пет.

У мистагошкој Осамнаестој Катихези чућемо шта је Свети Кирило рекао  новопросвећенима-крштенима. У овој Катихези користио се текстом пете главе из Прве Саборне посланице Светог Апостола Петра 1Петр.5,8 и до краја Посланице.

У мистагошкој Деветнаестој Катихези, која је уједно и поука тајноуводна говори о крштењу, и овдје користи текст из Посланице Римљанима из 6. главе од 3-14 стиха.