Наставља се преписка између барона Розетија, цивилног гувернера у Боки, са аустријском Владом. Розети и аустријски органи прате рад грофа Ивелића у Котору. Желе му успјеха у настојању да Митрополита Петра Првог протјера у Русију. Ипак, послије бројних консултација у аустријској Влади опет превладава пређашњи став да се Аустрија војно не мијеша у евентуална превирања у Црној Гори. Гроф Ивелић, као и Влада у Бечу губе из вида да Митрополит Петар Први ужива подршку већине Црногораца и народних главара, и да је замисао о његовом изгону из Црне Горе нереална.

Да би онемогућио духовни утицај митрополита Петра I на православно становништво у Боки, Наполеон Бонапарта 1810. декретом оснива далматинску епархију са сједиштем у Задру. Под њену духовну јурисдикцију подређено је и подручје Боке, која је до тада била под духовном јурисдикцијом Цетињске Митрополије.