На почетку Госпојинског поста говоримо о најлепшим српским духовним беседама. Прве забележене беседе потичу из срењег века и везују се за имена Стефана Немање и његовог сина Растка, потоњег Светог Саве. После пропасти српске државе, на угарском сабору у Сегедину 1443. године, била је запажена беседа Ђурђа Бранковића.