У првом издању емисије "Први светски рат - 100 година касније" којом започињемо борбу против пилећег памћења, против заборава хероја 1914-1918 посвећена је манифестацији отварања Андрићграда најмлађег европског града.

Слушајте:
- говоре Емира Кустурице, Матије Бећковића и представника руске федерације.
- умјетничке изведбе Хора руске армије, СПД Јединство из Котора као и виолинисте Немање Радуловића.

И друго издању емисије "Први свјетски рат - 100 година касније" којом започињемо борбу против пилећег памћења, против заборава хероја 1914.-1918., посвећено је манифестацији отварања Андрићграда, најмлађег европског града.

У овој емисији слушаћете тонски запис другог чина сценског приказа сарајевског атентата, у коме је представљено суђење Младобосанцима, а у коме су играли прослављени глумци Зоран Цвијановић, Небојша Глоговац, Ненад Јездић.

Треће издање емисије "Први свјетски рат - 100 година касније" којом настављамо борбу против пилећег памћења, против заборава хероја 1914.-1918., посвећено је херојима попут Гаврила Принципа, али морају се поменути и Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубриловић и Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Иво Крањчевић, нобеловац Иво Андрић, Добросав Јевђевић, Јаков Миловић и, посебно, Владимир Гаћиновић.

У овом издању говоримо о Сарајевском атентату. У томе нам помажу наши историчари и књижевници а у другом дијелу емисије слушамо бесједу Митрополита Амфилохија у којој се помињу имена јунака Видовданског тираноубиства.

У Великом рату први артиљеријски хици испаљени су на Београдску тврђаву. Тринаест дана трајале је прва - мала окупација Београда, од 18. новембра до 2. децембра 1914. године. О томе како су живели Београђани под окупацијом, говоримо у овој емисији.

Ново издање емисије о Првом свјетском рату доноси нам, у два дијела, неке интересантне чињенице.

У првом дијелом чујте како су пуцњи Гаврила Принципа одјекнули у Црној Гори, а у другом излагање историчара Горана Весина 'У канџама црног орла - Срби у Аустроугарској монархији за вријеме Првог свјетског рата'.

Шесто издање емисије "Први свјетски рат - 100 година касније" доноси нам причу о покушају Аустро-угарске царевине да раздвоји Србију и Црну Гору, односно да понудама, уступцима, чак и територијалним проширењима приволи Црну Гору на неутралност приликом напада Аустроугара на Србију.

Чућете како је на то одговорила црногорска скупштина, а можда ће вас посебно изненадити изводи из излагања једног од ондашњих лидера Правашке странке, а потоњег сарадника усташког режима и ратног злочинца др Секуле Дрљевића.

У љето 1914. године у Бечу је основана институција за цензурисање и шпијунирање преписке ратних заробљеника са својим породицама у Србији, Црној Гори и Војводини. Тој шпијунажи дат је посебан значај: како открити намере, снагу и расположење непријатеља. Др Пандуровић је био цензор у српској језичкој групи:

"Прочитао сам преко тридесет хиљада писама. Брзо сам запазио да у њима лежи народно благо, душа српског народа, у једном тешком историјском тренутку, које би сачувати требало".

Нека од њих прочитаћемо у овој емисији.

У овој емисији говоримо о првим борбама црногорске војске у августу и септембру 1914. године. Биће ријечи о бојевима код Пљеваља и на Грахову, и операцијама црногорске војске у источној Босни.

По сарајевској чаршији са јесени 1914. године неки су са страхом на неки са притајеном радошћу шапутали до томе да ће са Пала на бијелом коњу дојахати краљ Никола.

У овој емисији слушајте о операцијама црногорске и србијанске војске у Босни.

У десетом издању наше емисије посвећене стогодишњици Првог светског рата, говоримо о настојањима црногорског господара краља Николе да успостави блискију сарадњу са француском војском како би уз помоћ њихове флоте и артиљерије ослободио Боку Которску.

Црногорски премијер Мило Ђукановић шокирао је јавност на свечаној академији поводом стогодишњице Првог светског рата тврдњом да је Сарајевски атентат био терористички чин, а Гаврило Принцип терориста! У овој емисији слушамо како је овај изјава одјекнула у свијету историографије, културе и политике, али и о историјским чињеницама везним за одјек атентата у Црној Гори и о томе како је црногорска власт сакривала једног од учесника у сарајевском атентату - Мухамеда Мехмедбашића.

Дванаеста епизода емисије „Први свјетски рат – 100 година касније“ посвећена је војничким говорима, ратним прокламацијама и порука краља Николе I Πетровића Његоша. Ови незаборавни списи упућени су оним јунацима које је са таквим жаром позвао „у свети рат за одбрану Српства и Југословенства“, објаснивши им да „када је Аустрија објавила рат Србији, објавила га је и нама“.

У првом дијелу ове епизоде емисије "Први светски рат - 100 година касније" послушајте излагање акдемика ЦАНУ Зорана Лакића на тему "Политика, не наука тражи ревизију истине о Првом светском рату.

Други дио посвећен је скопском ђачком одреду познатијем као 1300 каплара, читамо дјелове књиге Тадије Пејовића (1892 - 1982) једног од 1300 каплара „Моје успомене и доживљаји 1892-1945".

Први дио емисије биће посвећен Церској битки. Аустроугарска врховна команда планирала је да за седам дана покори Краљевине Србију и Црну Гору. Србијанска војска, иако слабија, извојевала је величанстевну побједу. Успјех у Церској битки дошао је у критичном тренутку када су на осталим фронтовима савезници трпјели огромне губитке.

У другом дијелу емисије слушаћете о лијечењу рањеника које су пружале жене.

Преузимајући команду над Првом армијом у драматичним данима Колубарске битке генерал Живојин Мишић је, доносећи важне одлуке и на своју руку, већ клонуле војнике повео у најсјајнију побjеду српске војске током Великог рата. Тако је ушао у историју раме уз раме са највећим војсковођама тог времена, а Србија га је наградила чином војводе и највећим одликовањем.

Oва емисија ће бити посвећена њему и величанственој побједи у Колубарској битци.

Шеснаесто издање емисије "Први светски рат - сто година касније" доноси вам причу о борбама црногорске војске код Вишеграда у склопу операција које су довеле до величанствене побједе у Колубарској битци. У другом дијелу емисије послушајте за радијско емитовање прилагођен дио филма "Србија у великом рату" који говори о борбама Србије у 1914. години.

Стогодишњица почетка Великог рата обиљежена је на разноврстан начин. И док су се у свим земљама побједницама разним културним, комеморативним и другим манифестацијама оживљавала сјећања на хероје Великог рата, научници - историчари воде веома битну полемику - да ли је у току ревизија историје Првог светског рата, да ли неки савремени аутори покушавају да тежиште одговорности за избијање рата пребаце на другу страну супротно ставовима класичне историографије. Говоре доц. Чедомир Антић, проф. Борис Беговић, проф. Леон Којен, Војислав Павловић,

Други дио емисије посвећен је Николи Пашићу, једном од највећих српских државника и председник владе у најбурнијим и најсудбоноснијим данима кроз које је Србија прошла уочи, за време и после Великог рата.

Најсвјетлије мјесто, макар у историји црногорског војевања током Првог свјетског рата сигурно припада херојима Мојковачке битке, тог крвавог Божића прије 99 година. У данашњој емисији, којом почињемо серијал о Мојковачкој бици, слушајте о улози црногорске војске у операцијама од октобра до децембра 1915. године.

Свечана академија поводом 99 година од Мојковачке битке одржана је у петак 9. јануара 2015. године у Центру за културу у Мојковцу. Свечаност су организовали Српски национални савјет, Друштво српских домаћина Црне Горе и Српски културни центар "Стефан Немања".

У деветнестом издању емисије Први светски рат - 100 година касније слушамо бесједе Владике Јоаникија и Митрополита Амфилохија, који је подсјетио на стихове "за три дана, три српска Божића такве битке и крвопролића није било од кад људи памте" из пјесме великог народног пјесника Радована Бећировића Требјешког, који је и сам био учесник Мојковачке битке, Владика је казао да је тај знаменити догађај остао записан не само у историји, већ и урезан у свако срце и разум трезвених Црногораца од тог времена па до данас.

Ποводом годишњице рођења војводе Радомира Путника ово издање емисије Први светски рат - 100 година касније биће посвећено њему.

Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. "Био је добар ђак, одмерен и учтив, али је волео да се у друштву наметне као први, да се његова слуша. Ту особину задржао је кроз цео живот."

Војна историја одавно је оценила Путниково животно дело и дала му истакнуто место у рангу наше војне теорије и праксе. Он је први српски официр који је понео тутулу војводе. Добио је 26 српских и страних одличја.

Црногорска војска са својим операцијама умногоме је допринијела побједама на Церу и Колубари, о чему слушате у првом дијелу емисије посвећене стогодишњици Великог рата.

У другом дијелу чујте нешто више о општој војно-политичкој ситуацији у Црној Гори за вријеме оперативног затишја на српско-црногорском ратишту од јануара до октобра 1915. године.

У контексту јубилеја везаног за стогодишњицу од отпочињања Првог светског рата, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, 5. и 6. децембра 2014. године, одржан је Међународни научни скуп „Православни свет и Први светски рат".

У другом дијелу емисије послушајте нешто више о књизи „Шпијунско ратовање Краљевине Србије уочи Великог рата".

Аустијски генерал Краус, који је наслидио смијењеног Поћорека, после рата у својим мемоарима записује да је српски војник сматран у аустроугарској војсци најопаснијим непријатељем са којим је имала прилике да се бори у Првом светском рату. У овој емисији слушамо како су то централне силе припремале своје војнике уочи велике офанзиве у јесен 1915. године.

"Оно што је у средњем веку учинио за Србију свети Сава пред иностранством, то је у Првом светском рату учинио Николај пред Англосаксонцима", записао је својевремено проф. Михаило Пупин, оцењујући мисију јеромонаха Николаја у Енглеској и Америци у току Првог светског рата.

У овој емисији говоримо о ангажовању јеромонаха Николаја у току Првог светског рата.

"Путоваћемо копном и морем, пловити до Крфа, а по повратку у Србију славићемо највећу победу поносне српске војске и пробудићемо памћење на све оне који осташе на далеким пољима Плаве гробнице, Зејтинлика, Гучева, Колубаре... Васкрснути нашим памћењем и нашом захвалношћу, као и њиховим омиљеним песмама и они ће на овој светковини духа бити са нама." каже се у синопсису музичко-сценског сказанија "СТОЈТЕ ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ" који се бави страдањима српског народа у Првом светском рату.

У овом издању емисије "Први светски рат - 100 година касније" доносимо бесједу Свјетјешег патријарха Иринеја на премијери ове представе као и одломке тонског записа ове фасцинантног спектакла.

Западни фронт је био најзначајније бојиште током Првог светског рата. Фронт је отворила Немачка инвазијом на Луксембург у Белгију преко којих је планирала да успостави контролу над индустријски значајним регионима у Француској.

Ова бојишта остала су запамћена по великим и стравичним жртвама, коришћењу бојних отрова и слично.

Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српски рукуписе, пише огорчено славни књижевник описујући окупационе прилике у Србији и Црној Гори за време Првог светског рата.

У другом дијелу емисије слушамо дио предавања у којем је Др Данило Шаренац, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, расветлио мање познате странице ратних догађаја.

И послије сто година Први свјетски рат као да није завршен на бојном пољу историчара, који се труде да докажу своје историјске теме, које су неријетко условљене и политичким интересима земаља из којих долазе. Тако је у току велика борба за ревизију како историјских побједника, тако и историјских криваца за избијање рата, а наш народ налази се у самом центру те борбе.

У овој емисији имате прилику да чујете два наша историчара: Љубомира Димића на тему "Српска историографија о Ι свјетском рату" и Михаила Војводића на тему "Српски парламент о политици Аустроугарске према српском народу прије почетка Ι свјетског рата".

Однос Србије и Француске је одувек био испреплетeн и динамичан. Варирао је од велике љубави до отвореног непријатељства. Србија је Француској често била упориште утицаја на Балкану, док је Француска неретко потпуно сама бранила српске интересе.

Да живот није права линија, па тако ни односи двеју земаља, можда се и најбоље види на тој чудноватој путањи од Солунског фронта и чувене „лађе француске", преко „преговора"  у Рамбујеу, па све до 18. фебруара 2008. године. Француска је тада признала самопрокламовану независност Косова и заокружила пут од можда и јединог правог западноевропског пријатеља Србије, до неазинтересоване, често и непријатељски настројене земље.

Инвазија на Пољску снага Вермахта од 1939. године означила је почетак Другог светског рата у Европи.

Инвазија је почела 1. септембра, недељу дана после потписивања пакта Рибентроп-Молотов. Завршила се 6. октобра до када су Немачка и Совјетски Савез поделили и анектирали целу Пољску, док је њена војска је капитулирла. Влада Пољске се није предала и у међувремену је отишла у избеглиштво, заједно са остацима војске, морнарице и авијације.