„Када се препозна сиромаштво духа, јавља се туга која је пуна радости“, ријечи су преподобног Симеона Новог Богослова, а радосна туга, или на енглеском језику Џојфул Сороу (Joyful Sorrow), назив је и америчког дуета који чине муж и жена, Стив и Хедер Зајдек. У првом издању емисије „На путу за Емаус“ чућемо причу о њима, њиховој музици и путу до Православља. Поред тога, сјетићемо се и оца Јустина Поповића, коме се ове године на Благовијести навршила тридесета годишњица упокојења.

Тема вечерашње емисије је Трој Поламалу, бек рагби тима Питсбург Стилерс и звијезда Америчке фудбалске лиге. Трој је православни хришћанин и духовно чедо чувеног старца Јефрема Филотејског и Аризонског. Иако је истински вјерујући православац ријеткост у свијету познатих личности у Америци, поред Троја има и других славних православних. Осврнућемо се укратко на неке од њих. И на крају, чућемо шта је о. Александар Шмеман, један од водећих богослова наших дана, говорио о светом Николају Жичком, назвавши га „најеминентнијим православним владиком ХХ вијека“.

Вечерас ћемо чути причу о једном енглеском младићу који се, шетајући улицама Лондона прије педесетак година, сасвим неочекивано сусрео са Православљем. Испоставило се да је то био догађај који ће из темеља промијенити његов живот. Данас је тај младић високопреосвећени Калист, митрополит Диоклијски Цариградске Патријаршије у Великој Британији.

Крис Хилман је 60-тих година био члан чувене америчке рок групе Брдс (The Byrds), и један од пионира кантри - рока. Данас је овај шездесетогодишњи ветеран поп сцене православни хришћанин, и даље повремено снима и наступа, али и пјева за пјевницом грчке цркве свете Варваре. Вечерас ћемо слушати Хилманову музику и чути шта он мисли о Цркви, поп култури шездесетих и савременој популарној музици. Након тога, осврнућемо се на један од филмова из актуелне биоскопске понуде.

Вечерас ћемо чути причу о два савременика чији су животни путеви у почетку ишли паралелно, у једном тренутку се укрстили, а затим кренули у супротним правцима. То су јеромонах Серафим Роуз (Seraphim Rose), велики подвижник и учитељ православног живота и Џек Керуак (Jack Kerouac), аутор култног романа „На путу“ и кључна фигура бит генерације, контра-културног покрета 50-тих година, коју је сам Керуак једном дефинисао као генерацију „заморену од свих форми, свих конвенција свијета.“

„У љубави је разрешење проблема наркоманије“, каже епископ Јегарски Порфирије који се са братством манастира Ковиљ већ дуже вријеме бави овим проблемом. У вечерашњој емисији покушаћемо да одговоримо на питања шта је то наркоманија, који су њени узроци и путеви исцјељења.

Хантер Хејнс (Hunter Haynes) је рођен у Охају, у традиционалном дому америчког средњег запада. После завршене средње школе служио је у Маринцима, да би се након тога оженио, добио два сина и отпочео каријеру у полицијској служби. Све у свему типична америчка прича, тј. све док, после 12 година проведених на мјесту замјеника шерифа у локалној полицијској станици, Хантер није једног дана одлучио да се пријави за службу у мировним трупама Уједињених Нација на Косову. Данас је Хантер православни хришћанин и директор и оснивач „Православног заступничког института“, организације посвећене проучавању, истраживању и објављивању случајева прогона Православне Цркве широм свијета. Вечерас ћемо говорити о г. Хејнсу, његовом духовном преображају и овом Институту.

Као средњошколац Џастин је био панк рокер и бунтовник. На колеџу се прикључио протестантској рок сцени. У двадесетима је постао православан. 2004. је снимио албум фолк - рок пјесама хришћанског садржаја. 2006. је рукоположен у свештенички чин. Данас је отац Џастин Метјуз (Justin Mathews) позната личност америчког Православља. У вечерашњој емисији чућемо причу о његовој потрази за истином, сусрету са Православљем и обраћењу, као и његова размишљања о односу Православља и умјетности.

У вечерашњем издању емисије „На путу за Емаус“ говорићемо о јеромонаху Дамаскину (Кристенсену), сабрату Манастира светог Германа Аљаског у Калифорнији, који је ових дана био гост наше Митрополије. Чућемо причу о пресудном сусрету који се догодио у мају 1981. године, када је о. Дамаскин упознао свог будућег духовног оца и, по његовим ријечима, најзначајнију личност свог живота, оца Серафима Роуза.

„Small Town Heroes нису бенд, ми смо пријатељи који свирају заједно“, каже један од чланова овог америчког састава, „смијемо се једно са другим, плачемо једно са другим и живимо своје животе и своју вјеру заједно“. А њихова вјера је православна хришћанска. У вечерашњем издању емисије „На путу за Емаус“ слушаћемо пјесме овог кантри-фолк-рок трија, посвећене Богу, Цркви, покајању, љубави и животу.

Да ли православни хришћани могу да свирају и да слушају савремену музику? Ово је једно од питања о које се последњих година ломе копље. У вечерашњој емисији нећемо улазити у дубљу анализу овог питања, али ћемо кроз пар ријечи и нешто више музике покушати да дамо свој скромни допринос.

У вечерашњој емисији наставићемо својеврсно представљање онога што се може назвати „америчком православном музичком сценом“. Осим фолк, рок, поп и кантри извођача, чућемо и једну занимљиву хип-хоп пјесму под називом „Ми смо Црква“. Поред тога, поводом петнаесте годишњице упокојења преподобног старца Пајсија Светогорца, чућемо аудио запис његовог појања.

Вечерашња емисија посвећена је архимандриту Данилу (Бјантору), савременом просветитељу Индонезије. Говорићемо о његовом чудесном путу од Ислама преко Протестантизма до Православља, и животу духовне мисије у Индонезији. Прича о оцу Данилу биће праћена појањем из Сирије, Кореје, Индонезије и Свете Горе.

Са преко 200 милиона продатих књига, К.С. Луис (C.S. Lewis) је један од најчитанијих, ако не и најчитанији хришћански писац 20. вијека. Иако код нас није довољно познат ни превођен, овај британски академик, професор, књижевни критичар и писац, је међу православнима на западу изузетно цијењен и вољен, првенствено као хришћански апологета. Један од Луисових највећих поштовалаца је и његов земљак, митрополит Калист Вер, који је Луиса, због његових ставова који су, по његовим ријечима, „у дубоком сагласју са Православљем“, назвао „анонимним православцем“.

Тема вечерашње емисије је једна од најинтересантнијих личности у историји Православља у Америци. То је о. Рафаил Морган, први црни православни свештеник на овом континенту. Поред тога, осврнућемо се на једну од најдраматичнијих страница америчке историје, крваву борбу Афро-америчког покрета за грађанска права против расне дискриминације и сегрегације у којој је учествовао и један грчки православни епископ.

Када је 50-тих година мали Карл упитао своју мајку зашто има толико раса, она је одговорила „Зато што смо сви ми цвијеће у Божијој башти“. Од тог тренутка он је трагао за оним цвијећем у Божијој башти које изгледа као он. Ова потрага га је често водила и на странпутице, до тренутка када је једног дана угледао икону светог Мојсеја Мурина, који је био црнац као и он. „Ово мора да је цвијеће у Божијој башти које изгледа као ја“, помислио је. На крштењу је добио име овог светитеља, а данас је о. Мојсеј Бери први црни свештеник рукоположен у САД-у од 1907. године.

Вечерашња емисија посвећена је игуманији Инес, настојатељици јединог за сада православног манастира у Гватемали. Говорићемо о њеном путу који је водио од римокатоличког монашког реда и Гватемале, преко Европе и Филипина до Јерусалима и Православне Цркве. Након тога представићемо и дио интервјуа који је прије неколико дана дао звијезда америчког фудбала - Трој Поламалу, у коме говори о својој вјери и породици.

„Много касније, сјећајући се свог пријема у Православну Цркву, из сјећања ми је изронила импозантна фигура српског свештеника који је посјетио наше село када сам био мали. Његова појава и његово опхођење оставили су дубок утисак на мене. Сјећам се како је моја мајка коментарисала: ''Ево једнога који од своје истине не прави пропаганду''.“ Овако је говорио Владимир Натаве, поглавица Мохавк племена. Вечерашња емисија посвећена је његовој „тајној стази“.

Вечерас говоримо о сину оца Питера Гилкиста (Peter Gillquist), познатог мисионара Антиохијске архиепископије за Сјеверну Америку - оцу Питеру Џон Гилкисту (Peter Jon Gillquist), свештенику и фолк музичару. Поред тога говорићемо и о К.С. Луисовом (C.S. Lewis) серијалу романа за дјецу „Љетописи Нарније“ и о томе шта православни хришћанин може из њих извући.

Да је отац Серафим Роуз био ревнитељ неоспорно је, али ревнитељ „по разуму“. Поводом 27-ме годишњице његовог упокојења, говорићемо о једној теми која је била блиска његовом срцу, о ономе што је сам отац Серафим назвао „Православљем срца“. На основу његових предавања и списа, као и на основу једног новијег текста, бацићемо свјетло на једно од искушења које вреба савремене хришћане, првенствено обраћенике.

“Неки хришћани се данас питају да ли су телевизија и остали медији замијенили Цркву као мјерило онога што је добро и онога што је лоше. Ово је узнемиравајуће питање. Али ако боље погледамо оно је у ствари смијешно, јер статистички гледано, Црква се у животу младих не може мјерити са телевизијом. Зато за тренутак оставимо Цркву са стране. Питање је: Да ли су масовни медији замијенили породицу?“

Вечерас ћемо говорити о првом монаху и свештенику рођеном на тлу Сједињених Америчких Држава, српском апостолу Америке – архимандриту Севастијану (Дабовићу). О његовом мисионарском подвигу чућемо из сјећања светог Николаја Жичког, који је оца Севастијана познавао и са њим провео последње тренутке његовог земаљског живота. Шта је духовно појање и која је разлика између духовне и свјетовне музике, чућемо из кратке поуке блаженопочившег архимандрита Пајсија (Танасијевића). И за крај, у вечерашњој емисији поставићемо једно наградно питање.

Вечерас ћемо говорити о једном преподобном оцу XX вијека, који је својим подвигом и љубављу према Богу стао раме уз раме са египатским и палестинским Оцима првих вјекова Хришћанства. Његов спомен прославили смо 24. септембра, а његово име и његови молитвени вапаји и уздаси које је записивао у својој келији, и који су по његовом упокојењу пронађени и објављени, познати су данас читавој васељени. Вечерас ћемо говорити о његовом животу прије ступања у манастир, о бурној младости и чудесним Божијим посјетама.

У вечерашњем издању емисије још једном ћемо представити неколико православних извођача савремене музике из Америке. Слушаћемо џез пјевачицу и пијанисткињу грчког поријекла Емили Флор (Emily Floor), пјесму о преподобном Ефросину у извођењу још једне гркиње, Катине Патитсас, фолк пјевача Џима Гајатеса (Jim Giates) и његов одговор на чувену пјесму Џон Ленона Imagine, музички састав Киригма (Kerygma) који чине три свештеника.

Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. (Јн 15, 13). Ове јеванђелске ријечи оличене су не само у мученичкој кончини мати Марије Скобцове, већ и у цијелом њеном животу. Иако често несхваћена, чак и осуђивана, од оних који нису разумјели њен подвиг, мати Марија је цијелим својим животом, и коначно смрћу, исписала највишу заповијест Господњу у којој се сабирају и испуњавају све остале: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. (Лк. 10, 27). Вечерас ћемо чути први дио приче о овој необичној светитељки ХХ вијека.

„Љубите једни друге, до самог краја и без изузетка. И онда сав живот бива обасјан. У супротном, он је гнусоба и терет.“ Овако је говорила преподобномученица Марија (Скобцова). Вечерас ћемо чути наставак приче о овој јединственој светитељки наших дана. Говорићемо о њеном путу за Париз, драматичном преображају који је услиједио након смрти дјетета, о примању монашког пострига и њеном саможртвеном подвигу.

„Пут ка Богу води кроз љубав према људима“, говорила је мати Марија Скобцова, „На Страшном суду неће ме питати колико сам поклона и метанија направила. Питаће да ли сам нахранила гладне, обукла наге, посјетила болесне и оне у тамницама. То је све што ће ме питати. За сваког сиромашног, гладног и утамниченог Спаситељ каже Ја: Ја сам био жедан и гладан, ја сам био болестан и у тамници.“ У трећем наставку приче о „светитељки отворених врата“, како је названа због своје безусловне љубави и бриге за сваког ко би покуцаона њена врата, чућемо о њеном подвигу и раду за вријеме Другог свјетског рата, као и о њеном сину Јурију и најближем сараднику, оцу Димитрију Клепињину.

„Она никада није била утучена, никада. Никада се није жалила. Била је весела, истински весела…Сви су вољели мати Марију. Посебно се бринула о младима. Узела нас је под своје окриље…” Овако се присјећају мати Марије неке од логорашица које су са њом дијелиле ужас злогласног логора Равенсбрик, у коме је мати Марија мученички скончала. Вечерас ћемо чути последњи дио приче о овој чудесној светитељки.

Када су средином шездесетих година Битлси (The Beatles) и Ролинг Стонси (Rolling Stones) били на врхунцу славе, у Аустралији се појавила група Флајз (The Flies). Био је то један од првих бендова на континенту који је ухватио нови „бит“ талас из Британије. Један од њих био је Грк - Теми Адамопулос, који је данас православни архимандрит и мисионар у Африци. Вечерас ћемо чути његову необичну причу о путу од концертних сала до афричке пустиње, од Марксизма до Хришћанства, и од Ничеа до Христа.

„Када сам спознао Бога као личност, почео сам да увиђам Његову руку не само у свакодневним околностима, већ и у прошлим догађајима који су нас довели до садашњег тренутка. Видимо како нас је водио од дјелимичних истина ка пуноћи Истине и како нас и даље води ка дубљем разумијевању те Истине. Као што је о. Серафим Роуз писао, када приђемо Христу "ниједна права истина коју смо спознали неће бити изгубљена"." Ово су ријечи оца Адријана, сабрата манастира Светог Германа Аљаског у Платини у сјеверној Калифорнији. Вечерас ћемо чути његову причу о узбудљивом путу којим га је Божија рука водила преко неколико континената и животних стилова и философија, до пуноће Истине и Православне Цркве.

Руски режисер Андреј Тарковски један је од најистакнутијих стваралаца свјетске кинематографије. У вечерашњој емисији чућемо шта је о његовом филму „Андреј Рубљов" мислио књижевник и свједок Александар Солжењицин. Поред тога, чућемо и о пријатељству између Солжењицина и оца Александра Шмемана и чути последњу бесједу оца Александра, коју је изговорио у ове позне новембарске дане прије 26 година.

Монаштво и брак двије су утабана стазе којима се већ вјековима крећу, и на којима се спасавају православни хришћани. О ова два начина живота говоре нам и последња два наслова у издању манастира Подмаине, а о њима, као и о поменутим књигама, вечерас ће нам говорити и настојатељ манастира Подмаине и гост емисије „На путу за Емаус“ јеромонах Рафаило.

„Његова смрт је била заиста чин живота, празник упокојења... Никада га нисам видјела да тако сија, да је тако благодаран...“, записала је матушка Јулијана о упокојењу свог супруга, протојереја Александра Шмемана. На 26-ту годишњицу његовог упокојења чућемо како је о. Александар описао свој боравак у Србији 1980. године. У вечерашњој емисији говорићемо и о Фјодору Емилијаненку, „најјачем човјеку на свијету“, и његовом духовном преображају, а чућемо и причу о Надежди, њеној породици и одрастању између Москве и Либана.

„Свака особа коју сретнемо је жива и стварна икона којој се треба поклонити и коју треба поштовати, баш као што се клањамо иконама у цркви, јер смо створени по лику Божијем… Како се односимо према гладнима, жеднима, сиромашнима, бескућницима, зависницима, незнанцима, је и те како повезано са нашим спасењем и животом у Христу.“, каже о. Џастин Метјуз (Justin Mathews), директор све-православне социјалне агенције ФОКУС (FOCUS), посвећене служењу сиромашнима и бескућницима у Сјеверној Америци.

„Када се приближавамо његовој музици, врло је вјероватно да ћемо доћи до закључка да су наша аналитичка оруђа недовољна, или чак неприлична, за потпуно разумијевање његових метода. Приближавање његовом дјелу је као описивање унутрашњости цркве... Јасно разумијевање Православља помаже разумијевању Пертовог дјела“, казао је истакнути професор музике о дјелу савременог естонског композитора Арва Перта (Arvo Pärt), коме је посвећена вечерашња емисија. Поред приче о Перту, чућемо како је, као млади јерођакон, старац Софроније (Сахаров), у приватној преписци, говорио о свом духовном оцу, преподобном Силуану Атонском.

Поводом празника светог праведног Јована Кронштатског, великог свјетилника, чудотворца и молитвеника Цркве Христове, у вечерашњој емисији прочитаћемо неколико дијелова из његовог личног дневника. Поред тога, из једног од првих бројева америчког часописа Православна ријеч (Orthodox Word), чућемо причу о урбаном подвижнику с почетка ХХ вијека, и на крају, бацићемо свјетло на један феномен везан за наш однос према светитељима, а који је карактеристичан управо за наше вријеме.

„Бог Логос постаде тијело (Јн.1,14). To je прва и последња благовест, највећа благовест коју je Бог могао дати човеку и небо земљи.“, записао је о. Јустин Поповић. У вечерашњем издању емисије „На путу за Емаус“ видјећемо како се та благовијест пројавила и у савременој музици. Слушаћемо традиционалне божићне пјесме истока и запада, као и оригиналне композиције, у извођењу савремених фолк и поп извођача Русије и неколико група америчке алтернативне сцене.

Вечерас ћемо, као што смо то радили и у пар ранијих емисија, представити неколико актуелних извођача америчке музичке сцене који су православни хришћани. Док су једни за теме својих пјесама изабрали конкретне библијске и хришћанске мотиве, други радије своју вјеру изражавају кроз лична искуства. Било како било, сви они користе своје Богом дане таланте да на јединствен и личан начин прославе живот и Животодавца. Вечерас слушамо следеће групе и извођаче: Great Glass Elevator, Silouan, Scott Moses Murray, David Teems, They Sang As They Slew (на слици) и Joyful Sorrow.