У првој емисији говоримо о значају Светих Отаца за живот православних хришћана. У њој можете чути дио из богословског завјештања оца Георгија Флорофског, као и бесједу Серафима Роуза о неопходности следовања Светим Оцима и Учитељима Цркве. У следећим емисијама читаћемо светоотачке списе и бесједе.

У овој емисији говоримо о ранохришћанском спису "Дидахи" - Учење дванаесторице Апостола, настао у другој половини првог вијека. Овај спис описује учење о два пута, пут живота и пут смрти. Други дио садржи упуство о богослужењу, о Светим Тајнама, о служби путујућих епископа. последњи трећи дио садржи хришћанску еклисиологију.

У овој емисији доносимо други дио Варнавине посланице, ранохришћанског поучног списа. У овод дијелу говора налази се казивање о смислу Старог Завјета уопште, као и први смисао старозавјетне суботе и смисао старозавјетног храма. На крају говори о два пута живота. Аутор и водитељ ђакон Никола Пејовић.

У овој емисији говоримо о светом Клименту епископу Римском, директног ученика светих Апостола Петра и Павла и читамо његов аутентични спис "Посланица Коринћанима" у којој говори о расцјепу у Коринту и његовим последицама и како да се тај раскол превазиђе.

У овој емисији говоримо о Светом Игњатију Богоносцу, читајући двије од седам његових посланица. Чућете посланице Светог Игњатија упућене Римљанима и Колошанима.

И у овој емисији настављамо са читањем посланица светог Игњатија Богоносца. Чућете још двије његове посланице упућене Магнежанима и Тралијанцима.

У овој емисији говоримо о ранохришћанском писцу Папију Јерапољском. Папије је био апостолски ученик и Епископ у фригијском граду Јерапољу (Мала Азија). Сачувано је мало података ο њему и његовом књижевном делу. Прво и најауторитативније свједочанство ο Папију потиче од Св. Иринеја Лионског, који за њега каже да је био ученик Св. Јована Богослова, друг Поликарпов и човек давног доба.

Ранохришћански апологета и мученик свети Јустин Философ је тема дванаесте емисије На путевим Отаца. Овај дивни муж Цркве Христове показао се као неустрашив и непоколебљив исповједник. У својим дјелима, која су до нас дошла, проналазимо текстове у којима он износи аргументе Христовог учења. Као изванредан познавалац свјетовне филосовије, он се користи философским терминима да би приближио православну вјеру незнабожцима. Зато је справом назван хришћанским философом. У овој емисији говоримо о његовом односу према свјетовној философији и Светом Писму.

Ранохришћански апологета философ и мученик свети Јустин је тема и ове емисије. У њој говоримо о светитељевој еклисиологији, тријадологији, антропологији... Свети Јустин нам помаже и да се упознамо са ранохришћанским богослуењем и односом према светој Евхаристији.

Иринеј Лионски (гр: Ειρηναίος) је био хришћански епископ у Лиону у 2. веку.

Рођен је око 140. године. Био је ученик епископа смирнског Поликарпа. Под непознатим околностима, напустио је Смирну и прво је отишао у Рим, а затим у Галију (данашњу Француску). За време владавине римског цара Марка Аурелија постао је свештеник цркве у граду Лиону, у Галији. Године 178. је изабран за епископа у Лиону. Као епископ цркве борио се против гностика.

Иринеј је такође био писац и велики учитељ цркве, међутим од њега су остала сачувана само два списа:

• „Противу јереси" или „Изобличење и оповргавање лажног гносиса" и
• „Изложење апостолске проповеди".

Основне карактеристике богословља Светог Иринеја Лионског су његово учење о Апостолском прејемству у Цркви, о Православној вјери и о светој Евхаристији. По овом епископу Цркве Лионске ова три елемта су савршено јединство које постоји између њих. Црква постоји као апостолско прејемство и предање и континуитет Православља и Евхаристије.

Свети Климент Александријски је пуно писао о значају вјере. Једино се вјером може познати Бог, она је основ нашега знања. у Строматама (Другој глави) Свети Климент ће записати: "Цијела је наука утемељена на доказима, а вјера је нарочита милост Божија, она нас узводи до почетка, простог, општег и васељенског".

Трећа емисија посвећена списима светог Климента Александријског. У овој читамо фрагменте о  Путу правог мудраца, његовом животу и одважности у невољи и смрти из његовог дјела "Стромате".

Тертулијан је први значајни западни теолог. Без обзира што је завршио у јереси монтанизма, његов богословски рад је веома значајан за разумијевање ранохришћанског богословља. Његова еклисиологија је веома слична еклисиологији Светог Иринија лионског а поготов је за нас веома важно учење о Светој Тројици.

Сва духовна блага која смо наслиједили од наших Светих предака, која су у савршеној хармонији са Светим предањем и наслеђем, помажу нам да правилно разумијемо и схватимо смисао и циљ људског живота. Са правилно схваћеним смислом и циљем нашег живота, по благодати Божјој, откривају нам се многе дубине и тајне несебичне Светотајинске љубави Божанске.

Свети Атанасије Велики је тема ове емисије. У уводној емисији о овом великом Оцу и Учитељу Цркве Христове говоримо укратко о његовом животу, епископству, прогонству и о његовом богословском раду и дјелима који су сачувани.

Један од оних светих Отаца Цркве Христове кога зовемо Великим, Свети Атанасије Велики је тема ове емисије. Говоримо о његовом значајном спису "О ОЧОВЕЧЕЊУ БОГА ЛОГОСА". У претходној смо говорили о разлозима очовечења Бога Логоса, а у овој говоримо о начинима којима се остварује циљ очовечења.

Кападокијски Оци су дали велики допринос православном богословљу. Пред њима је био задатак да језиком јелинске философије објасне основне истине хришћанске вјере. Аријанска јерес је стајала пред њима као актуелни проблем који је владао у црквеним умовима тога доба. Још једна заслуга Кападокијаца је и оцерковљење монаштва. Све ово представља "Кападокијску синтезу" о којој говоримо у овој емисији.

Свети Василије Велики је тема ове емисије. У њој говоримо о животу, раду и богословљу овог заиста Великог Оца и Учитеља Цркве Христове.

Свети Василије Велики је тема и ове емисије. У њој можете чути басједу О Вјери, коју је написао овај велики учитељ Цркве Христове, на молбу побожних хришћана. Ова бесједа садржи Василијево исповиједање вјере поткријепљено цитатима из Светог Писма.

Живећи у свијету у којем нас окружују многе невоље, болести, неправде и умирања често чујемо људе како све ово доводе у везу са Богом, говорећи да је управо Бог узрок свега тога. У овој емисији доносимо бесједу светог Василија Великог у којој говори о томе да Бог није узрочник зла.

У овој емисији слушамо бесједу Светог Василија Великог о милости и суду.