Пре­по­доб­ни Ма­рон Си­риј­ски  Почетак Васкршњег (великог) поста

За­во­лев­ши пу­сти­њач­ки на­чин жи­во­та, Све­ти Ма­рон је оти­шао на врх ан­ти­о­хиј­ске пла­ни­не Ки­ре, где је био ста­ри не­зна­бо­жач­ки храм. То ме­сто је по­све­тио Бо­гу Жи­во­твор­ном и ту се на­ста­нио, под јед­ним ма­лим за­кло­ном, го­ди­на­ма одо­ле­ва­ју­ћи ка­ко же­га­ма та­ко и мра­зе­ви­ма.. Ту се под­ви­за­вао у не­пре­кид­ној бор­би са де­мо­ни­ма. И Бог је на ње­га из­лио ве­ли­ку бла­го­дат. Све­ти Ма­рон је, одо­лев­ши свим де­мон­ским ис­ку­ше­њи­ма на не­ка­да­шњем њи­хо­вом збо­ри­шту, по­том осно­вао ви­ше ма­на­сти­ра и под­ви­за­ва­ли­шта у ко­ји­ма је Бо­гу при­вео ве­ли­ки број ду­ша. За­до­бив­ши дар ис­це­ле­ња, сва­ком не­вољ­ни­ку је да­вао по ње­го­вој ме­ри, увек се др­же­ћи јед­ног ле­ка: мо­ли­тве Бо­гу. Крат­ко од­бо­ло­вав­ши, пре­дао је ду­шу сво­ју Го­спо­ду. Жи­вео је у IV ве­ку.

Преподобни Авксентије. Свети Кирило Словенски. Преподобни Исакије, затворник Печерски. Васкршњи пост.