У обновљеном храму Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру данас је служена Света Литургија са парастосом за покој душа свих преминулих владика и владара из светородне лозе Петровић - Његош, као и свим професорима и ученицима Цетињске богословије преминулим до данашњег дана.

У препуном храму вјерног народа, Свету литургију и парастос служили су протојереј Обрен Јовановић, секретар Митрополије Црногорско - приморске, намјесник Цетињског манастира протосинђел Методије Остојић и парох цетињски јереј Анђелко Боричић.

Пригодном бесједом, вјерном народу се обратио протојереј Обрен Јовановић, у којој је поручио да је:

„Обновљени храм на Ћипуру засијао у својој најљепшој пуноћи, и да је свачији труд који је допринио обнови ове светиње благословен и добар, али да овај земаљски сјај и спољашње уређење храма није оно најглавније, и да храм губи своју сврху уколико се само посматра са естетске стране.

Како нам поручује данашње Јеванђеље у којем смо чули да се народ тискао и гурао око Христа да би се исцјељивао од свих својих немоћи , тако смо се и ми данас сабрали у ову древну светињу, на темељима старог Цетињског манаастира, који је крајеугаони камен и садашњег манастира који се налази недалеко одавде, да се тискамо и сабирамо око Живога Господа који нам се у храму даје  у Светим Даровима које приносимо и освећујемо на Светој Литургији.

Храм није ништа друго него мјесто на ком се сусреће Бог са човјеком и ако тај сусрет занемаримо и храм посматрамо само овоземаљким очима које виде само земаљску љепоту онда заиста, занемарујемо његову функцију и намјену за коју је грађен.

Сигуран сам, да је Краљ и господар Црне Горе, Никола I овај храм на овим старим темељима обновио, ради молитве и да се у њему вјечно поје служба Божија и узносе молитве за напредак и сваки благослов народа, као и за покој душа наших предака.

Храм у којем се не поје служба Божија сличан је човјеку којем би неко забранио да говори, гледа, хода и да мисли, надамо се да се то неће догодити са овим храмом и да он неће бити сличан томе човјеку и претворен у нешто друго што не би донијело добро никоме.

То неће дозволити ни ове свештене кости које у њему почивају, господара Ивана Црниојевића, краља Николе и краљице Милене, којима је једино потребна молитва која се узноси пред престолом вишњега Бога у овом светом Храму.

Уколико не би било тако, да не да Бог, ове свештене кости би биле осуђене и биле би најстрашнији заточеници осуђени од стране свог рода на најгору и неправедну казну, лишења молитве, кађења гробова и воштанице која би над њиховим гробовима горела» рекао је између осталог у својој бесједи протојереј Јовановић.

Ово је прва Литургија која је служена у овом Светом  храму од када су започети радови на његовој обнови прије годину ипо дана, а својим појањем су Литургију украсили ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

Свим упокојеним нашим прецима из владарских лоза Црнојевића и Петровића као и преминулим професорима и ђацима Цетињске богословије нека је вјечан спомен!