САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПОВОДОМ ОДБИЈАЊА ПРИВРЕМЕНОГ БОРАВКА
Подгорица, 8. септембар 2011.

Од марта ове године изложен сам, као и други свештеници Митрополије Црногорско-Приморске и Епархије Будимљанско-Никшићке, својеврсном шиканирању и планском прогону од стране појединих идеолошких острашћеника МУП-а Црне Горе и то на вјерској и националној основи. МУП Црне Горе ми је у марту ове године у фуриозном поступку поништио важећу личну карту уз игнорисање чињенице да у Црној Гори живим пуних 17 година. Након тога, поштујући законску процедуру, 12. јула сам поднио захтјев за одобрење привременог боравка на основу спајања породице. На тај корак сам се, с обзиром да испуњавам све услове које прописује Закон о странцима, одлучио како бих то питање ријешио на начин који прописује закон и сходно пракси демократских држава свијета.

На жалост, подручна испостава МУП-а у Подгорици на челу са Љиљаном Дапчевић је већ од подношења захтјева приступила флагрантном кршењу законских одредаба у мом случају. За њих, судећи према документима које су издали, не важи рок од 20 дана који је прописан за доношење одлуке по закону. Скоро три мјесеца сам узалудно чекао решење при чему сам шест пута, некада и по више сати, стајао у дугим редовима и добијао немуште одговоре.

Напокон, 7. октобра ми је уручено решење којим ми је одбијен захтјев за одобрење привременог боравка као ”неоснован”. А то значи да је Дапчевићка, као потписник решења, утврдила да нисам ожењен, иако јесам; да моја супруга – љекар специјалиста у подгоричком Дому здравља нема одобрен боравак, иако има; да немам породицу, иако имам; да ми дијете не похађа школу у Подгорици, иако од рођења живи и школује се у Црној Гори; да немам средства за издржавање, иако имам; да немам здравствено осигурање, иако имам; да немам обезбијеђен смјештај, иако имам. Све доказе који су прописани законом и који потврђују наведено сам уредно предао, па ми је, чак, урађено и биометријско снимање.

У ”образложењу” решења, потпуно супротно од одлуке у диспозитиву, наведени су законски основи по којима ми се забрањује улазак у Црну Гору, иако у Црној Гори живим скоро двије деценије, због тога што то ”захтијевају разлози националне безбједности”, како је у изјави медијима потврдила и прецизирала Дапчевићка, при чему ниједан разлог такве природе нити постоји нити је наведен. Укратко, мимо суда, судског поступка, изведених доказа и правоснажне пресуде, МУП Црне Горе ме је прогласио ”националним непријатељем” и као православног свештеника, који никада није ни осуђиван ни прекршајно кажњаван, сврстао ме међу терористе, нарко дилере и друге врсте опасних криминалаца.

Умјесто закона, МУП је примијенио најгори информбировски метод са жељом да ме, мимо закона, што прије протјерају из Црне Горе као ”опасног по националну безбједност” како су, и јавно и приватно, изјављивали поједини високи државни функционери.

Као човјек и као православни свештеник и овом приликом апелујем на службенике и руководиоце МУП-а Црне Горе да престану са кршењем људских права, безаконим урушавањем правног поретка и спровођењем насиља над људима само због тога што припадају Митрополији Црногорско-Приморској и Српској Православној Цркви. И даље ћу се, као и до сада, потрудити да правду нађем и своја права остварим у оквиру важећег правног система Црне Горе који, неоснованим жигосањем и прогоном људи, спроводе поједини чиновници МУП-а заборављајући да су дужни да поштују закон, а не да спроводе налоге појединих моћника.

Протојереј мр Велибор Џомић,
координатор Правног савјета
Митрополије Црногорско-Приморске