Велика сриједа је сриједа Страсне (Страдалне) седмице. Богослужбене химне овога дана говоре ο жени грешници која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк. 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после. На Велику сриједу престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.

У богослужбеним пјесмама које се овог дана поју у црквама на богослужењима поучно се пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника. Служи се Велико повечерје (као и у уторак). Прије Литургије, умјесто отпуста часова са изобразитељном, свештеник чита молитву: "Владико многомилостиви..." која се чита током Великог поста на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве, сви присутни у храму чине метаније до земље. Затим свештеник моли од народа опроштај, као и на почетку Свете Четрдесетнице. Исто чине и сви присутни. На крају Литургије, код "Буди имја Господње.." последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сирина са три земна поклона и по типику: "потпуно престају поклони који се чине у цркви". Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња ("страдална" или "страсна богослужења").