Саопштење са братског састанка Архијерејског намјесништва барског Митрополије Црногорско-приморске

На дан Светог Симеона Мироточивог, 26.фебруара 2010. године, након Свете литургије пређеосвећених дарова којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, у Старом Бару је одржан братски састанак свештенства Архијерејског намјесништва барског са исповијешћу свештенства.

Архиепископ Амфилохије и свештеници Барског архијерејског намјесништва исказали су велико задовољство због веома успјешне градње Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. На састанку је било ријечи о укупном црквеном животу у Намјесништву, а посебно о вјеронауци која се успјешно изводи.

Свештеници Барског архијерејског намјесништва су најновије пријетње рушењем цркве Свете Тројице на Румији, изречене са веома високе црногорске државничке фунције, доживјели како поновни напад на вјерске слободе православног живља, који у Црној Гори представља апсолутну већинску популацију (чак око 70 одсто укупног становништва). Обновљена црква на Румији, тако, постала је „средство" за лијечење проблема неких кругова актуелне црногорске власти и монета за поткусуривање политичких интереса. Притом, заговорници рушења ове светиње увијек иступају као заштитници вјерске толеранције.

Међутим, ниједан барски свештеник никада није чуо ама баш ни једног јединог овдашњег муслимана да му смета црква на Румији. У име тих муслимана, којима не смета црква на Румији, она смета појединцима из актуелне црногорске власти. У питању је, уствари, опасно играње ватром у национално и вјерски мјешовитој средини која, ако потраје, може имати стравично тешке посљедице. Барски муслимани обилазе и помажу монахиње у манастиру Светог Сергеја Радоњешког на обронцима Румије, недалеко од цркве Свете Тројице, у Микулићима, гдје су они већински живаљ. Барски муслимани веома запажено помажу и градњу Саборног храма Светог Јована Владимира. Такође и римокатолици.

Забадајући трн у здраву ногу, ови поједински из црногорске актуелне власти својски се труде да ту вјековну коректност барског суживота поремете. У Бару и околини посљедњих година никло је на десетине џамија. Оне су у насељеним мјестима, па ипак нико из црногорске актуелне власти не поставља питање зашто су оне изграђене без грађевинске дозволе. То питање је дежурно само за цркву Свете Тројице, на врху Румије, далеко од насеља, тамо гдје је била црква коју су Турци порушили 1571. године, покушавајући да на тај начин прекину већ тада вјековима традиционалну Тројчинданску литију за крстом Светог Јована Владимира.